Danas je ovo veoma interesantna tema, svako od nas mora bar jednom da pronađe sebe. Ukratko, imamo neka vjenčanja koja se ne mogu izbjeći, i koliko god vam se ne sviđa, morate biti tu. Pitanje na koje svako treba da odgovori koliko dati u koverti, posebno kada su u pitanju porodice, uvek je više odvratno od “zrelog grožđa”. Naime, Milena studira u Beogradu, ali je iz Valjeva i jedva sastavlja kraj s krajem. Mrđuim, jednostavno nije znala šta da radi kada je dobila vijest da joj se prvi rođak udaje. Ona to ne želi da pozajmi, ne želi da uzme od roditelja, ali ne želi ni da ode praznih ruku, to je definitivno suština.

“I tako sam, u početku skrušena, otišla na svadbu da se kolega ne bi uvredio. I sednemo mi u automobil. I sad… ja šapnem, da drugi ne čuju, toj drugarici za pare. I ona prebledi – zaboravila je da ponese. Tu kreće haos, mene sramota, ali ćutim, znojim se… I ja joj kažem, jer vidim da joj je krivo: “Ne brini, imam pare. Sve ok”.

“Kad je počelo čestitanje, predam ja njima praznu kovertu. Ali s čestitkom. A praznu. Na svadbi je bilo super, bilo mi je malo neprijatno, ali sam obećala sebi da ću im kad-tad, jer ih mnogo volim i želim da im učinim, dati pravi, lep poklon. I kad se sve završilo, taj kolega s faksa je rekao kako sam napisala divnu posvetu.”, izjavila je Milena.

Oglasi - Advertisement