Mnogi ljudi retko deaktiviraju svoje klima uređaje tokom letnjih meseci, zanemarujući preporuke stručnjaka koji sugerišu da unutrašnja temperatura ne bi trebalo da se razlikuje od spoljne temperature za više od nekoliko stepeni, idealno ne više od 8 stepeni.
Dr Goran Milosavljević, iskusni stručnjak u Hitnoj pomoći, istakao je ključne preporuke za pomoć pojedincima u boljem savladavanju visokih temperatura tokom letnjih meseci. On je primetio da prekomerna toplota može dovesti do iscrpljenosti i dehidratacije tela, što dovodi do toga da mnogi ljudi, posebno oni koji borave u stanovima, retko isključuju svoje jedinice za klimatizaciju – što je nezdrava praksa. Ipak, upotreba ovog aparata tokom spavanja dala je nepredviđene rezultate.
Dr Milosavljević ističe značaj umerenosti u svim aspektima tokom ekstremno visokih temperatura. On savetuje da hrana bude svarljivija unošenjem veće količine voća i povrća, kao i povećanjem unosa tečnosti. Štaviše, on napominje da ne bi trebalo da postoji značajna razlika između unutrašnjih i spoljašnjih temperatura s obzirom na klimu.
On je potom sve zaprepastio preporučivši upotrebu klima uređaja tokom spavanja.
Doktor naglašava da bi možda bilo bolje spavati sa klima uređajem koji radi, iako nije postavljen direktno iznad glave. Preporučljivo je da klima-uređaj radi u obližnjoj prostoriji, jer nehlađenje okoline može ometati miran san i uticati na nečiju sposobnost da se osvežite za sledeći dan.
Shodno tome, nije preporučljivo spavati u klimatizovanoj prostoriji. Poželjno je da se klima-uređaj aktivira tek pre nego što se povuče za noć i da se naknadno isključi. Nasuprot tome, postoji značajna verovatnoća da ćete se probuditi osećati ukočeno ili ohlađeno.
Posebno je istakao da vrućina može da iscrpi i da je neophodno praviti pauze tokom dana.
„Za akumulaciju energije za naredni dan neophodno je da legnete i odmorite se u rashlađenom okruženju. Preporučujemo našim starijim sugrađanima da se uzdrže od izlaska napolje u vreme najveće vrućine, već im predlažemo da svoje zadatke obavljaju u hladnijim ranim jutarnjim ili večernjim satima“, zaključio je dr Goran Milosavljević.
Nepravilno korišćenje klima uređaja može dovesti do različitih zdravstvenih problema, posebno kod osoba sa osetljivošću i onih sa kardiovaskularnim oboljenjima. Osim srčanih komplikacija, važno je prepoznati da izlaganje hladnoći može dovesti do ukočenosti mišića lica i bolova u vratu zbog stezanja mišića.
Zbog toga medicinski stručnjaci naglašavaju važnost izbegavanja naglih promena između toplog i hladnog okruženja. Oni preporučuju da prilikom izlaska iz rashlađenog prostora, pojedinci prvo treba da provedu kratak period u umerenoj prostoriji kako bi omogućili telu da se privikne na iznenadnu temperaturnu promenu.
Dalje, medicinski stručnjaci ističu značaj održavanja čiste i povoljne klime, jer zanemarivanje može dovesti do ozbiljnih komplikacija kod osoba sa astmom, dece, hroničnih, pa čak i zdravih osoba.
Za početak, neophodno je očistiti klima uređaj, jer sadrži brojne bakterije koje mogu dovesti do upale pluća. Dalje, važno je održavati minimalnu temperaturnu razliku; treba izbegavati značajne fluktuacije. Na kraju, dok mnogi pojedinci više vole da hlade prostorije na temperaturama ispod 20 stepeni, ova praksa je štetna po zdravlje iz različitih razloga.
Prema rečima dr Biserke Obradović, prisustvo protoka vazduha u spavaćoj sobi ne ukazuje na prirodnu hladnoću, jer može uticati na različite delove tela. Klimatizacija predstavlja oblik strujanja vazduha koncentrisanog na manjem prostoru, što često dovodi do ukočenosti mišića i upale zbog značajnog uticaja na naše telo.
