Često se kaže da istinska ljubav i odanost postaju očigledni samo u teškim vremenima. Suočeni sa najstrašnijim životnim preprekama otkrivamo one koji nas istinski podržavaju, za razliku od onih koji nas napuštaju u trenucima naše potrebe.
Rada iz Rače je čvrsto verovala da je njen muž čovek od vrline, partner sa kojim je upravljala i životnim radostima i izazovima, zasnovala domaćinstvo, odgajala decu i radila zajedno. Ona bi, kako se kaže, za Dragana „stavila ruku u vatru”. Međutim, došao je trenutak kada se ta ruka, umesto da pruži podršku, vratila bez pomoći. U najtežem trenutku u svom životu, kada se suočila sa dijagnozom raka i borbom za opstanak, našla se sama.
Rada, vredna i nesebična žena sa sela, često je viđana sa maramom na glavi i rukama izvečenim od trudova. Sa nepune devetnaest godina udala se za Dragana, čoveka iz obližnjeg sela. Zajedno su izgradili dom, uzgajali voćnjak i u svoje živote uveli dvoje dece, Milicu i Marka. Iako je Dragan često bio tih i povremeno grub, nikada nije bio fizički agresivan, što je Radi bilo dovoljno. Međutim, bez njenog znanja, tišina koja ga je karakterisala skrivala je daleko podmukliju stvarnost – izdaju.
Nakon što se razbolela, u početku nije bila svesna ozbiljnosti svog stanja. Usledio je uporan umor, povremene nelagodnosti i konsultacije sa raznim lekarima. Zatim su usledile jezive reči lekara: „Gospođo Rado, morate bez odlaganja da pređete na onkologiju.” Izlazeći iz kancelarije, bila je pognuta kao da je samo vreme stalo. U rukama je držala uputstva, dok joj je srce ispunjavao osećaj straha.
Nakon što je obavestila Dragana, on je samo slegnuo ramenima. “Nećete sada ležati po bolnicama, a ja ću sve sama da rešim, je l’ tako?” Uzdržavao se da iskaže poteškoću sa kojom se suočio ili strah koji ju je pratio; umesto toga, on je preneo da je njegov značaj veći od njenog. To je bila prva prilika da ga je doživljavala kao stranca.
Tokom Radinog lečenja, koje je uključivalo hemoterapiju koja je dovela do gubitka kose, ali nije umanjila njeno dostojanstvo, Dragan je nestao. U početku je bio odsutan nekoliko dana, ali se ovo odsustvo produžilo na nedelju ili dve. Tvrdio je da je „morao nešto da zaradi“, ali realnost je bila da je sve više provodio vreme sa drugom ženom. Kada ga je Rada na kraju suočila sa svojom svešću o situaciji, on je odgovorio ravnodušno, rekavši: „Našao sam zdravu ženu. Nisam rođen da vidim bolest.”
Deca su ostala u njenom društvu. Milica je napustila studije, dok je Marko pomagao koliko je mogao. Rada se, ćuteći, suočila sa svim onim što se dogodilo – sa bolom, strahom i gorčinom. Ona je bila jedina osoba koja nije oprostila. „Čovek koji ode kada ste na najnižem nivou više nije čovek, on je samo prazna školjka“, primetila je komšinici.
Dragan je potražio društvo Ljiljane, mlađe iz grada. U početku je ovo doživljavao kao svež izvor sreće; odsustvo bolničkog mirisa i umor koji ga je pratio bili su osvežavajući. Ljiljana, okićena parfemom i posedujuća srdačan smeh, u oštrom je kontrastu sa uzdržanom Radom. Međutim, kako je vreme prolazilo, Dragan je počeo da žudi za toplinom koju Ljiljana nije mogla da pruži. Nedostajale su joj veštine da pripremi kiflice ili da ispeče pasulj, a nije se ni raspitivala o njegovom danu na poslu. Umesto toga, ona je samo prihvatila njegov novac i uznemireno je odgovorila kada je on izneo svoje pritužbe.
Nasuprot tome, Rada je istrajala u svojoj borbi. Suočila se sa hemoterapijom, stalnim izazovima i svakodnevnim poteškoćama. Na kraju je izašla kao pobednica kako se rak smanjivao. Iako je postala slabašna, njen duh je ostao nesalomiv. U tom trenutku u njen život je tiho i nenametljivo ušao Mile, udovac iz obližnjeg sela. Pomagao joj je da seče drva, popravlja ogradu i zbrinjava njene rane. Iako je govorio retko, njegove reči su bile iskrene, a bio je pažljiv slušalac.
Brak je protekao na skroman način, bez ikakve buke i pompe. Rada je obukla plavu haljinu i nosila cveće sakupljeno iz bašte. Ceremoniji su prisustvovala isključivo deca i rođaci, bez svatova. Svi su primetili da nikada nije izgledala lepše.
Što se Dragana tiče, on se nalazi u samoći. Ljiljana je otišla od njega kada je naišla na imućnijeg čoveka. Trenutno živi kao podstanar u skromnoj sobi, praćen isključivo samoćom. Kada zatvori oči, pojavljuju se vizije Rade — kako stoji na ulazu u njihov nekadašnji dom, bledog, ali nasmejanog izraza lica, nosi poslužavnik sa štrudlom, ali se uzdržava da ga pozove unutra. Akutno je svestan da je to baš mesto koje je napustio.
On razume da vrata prošlosti ostaju zatvorena za one koji su ih zatvorili zbog izdaje. Rada je nastavila da oličava ženu sa dušom, dok je on čovek koji je izgubio i ono malo što je posedovao.
