Dr Pavlović je istakao važnost spavanja od sedam do devet sati svake noći za optimalno fizičko i psihičko blagostanje, napominjući da spavanje kraće od šest sati predstavlja značajan rizik po zdravlje.
Sasvim je uobičajeno da imate poremećen san, posebno za one koji vode brz i stresan način života. Dok medicinski stručnjaci preporučuju da pojedinci imaju za cilj sedam do devet sati sna kako bi osigurali optimalnu telesnu funkciju, odstupanja od ovog raspona mogu poremetiti prirodni bioritam i uticati na raspoloženje. Ipak, neki pojedinci se i dalje suočavaju sa problemima spavanja.
Prema istraživanju koje je obuhvatilo preko 30.000 učesnika iz 15 zemalja, uključujući Srbiju, skoro 80 odsto Evropjana ima poteškoća sa spavanjem noću. U emisiji “Jutro” Prve televizije, neurolog Aleksandra Pavlović govorila je o problemima spavanja i razlozima zbog kojih jedna trećina Srba ostaje budna tokom noći. Svoje napomene je započela navodeći nekoliko najčešćih uzroka poremećaja spavanja, na koje utiču različiti faktori.
„Nemogućnost normalnog spavanja može proizaći iz individualnih karakteristika. Na primer, određene osobe pokazuju povećanu osetljivost na faktore životne sredine, stresore, anksioznost i odgovornosti, a posebno su pogođene žene. Nasuprot tome, neke osobe imaju poremećaje spavanja zbog specifičnih somatskih zdravstvenih problema, kao što su teškoće sa disanjem ili bol u nogama“, naveo je doktor.
Da li je pravovremena reakcija izvodljiva, i ako jeste, kada? „Nesanica se tipično kategorizuje u dve vrste: akutna (kratkoročna) i hronična. Pojedinci koji pate od hronične nesanice imaju poteškoća u postizanju dovoljnog i regenerativnog sna najmanje tri puta nedeljno u trajanju dužem od tri meseca. Ovo pitanje negativno utiče na njihovo funkcionisanje i sposobnost da obavljaju dnevne obaveze ako je stanje duže od tri meseca – tada je potrebna konsultacija sa lekarom“, pojasnio je doktor.
Dr Pavlović je istakao važnost spavanja od sedam do devet sati svake noći za optimalno fizičko i psihičko blagostanje, napominjući da spavanje kraće od šest sati predstavlja rizik i za mentalno i za fizičko zdravlje. Što se tiče procesa buđenja, ona je navela da je spontano buđenje idealno i preporučila uspostavljanje dosledne rutine i za odlazak u krevet i za ustajanje ujutru.
Napomenula je da se nedovoljan san noću ne može nadoknaditi oslanjanjem na popodnevno spavanje.
Posebna studija je pokazala da 34% ljudi u Srbiji ima poremećaje sna zbog svakodnevnih problema. Lekar se složio sa ovim nalazom i preporučio pojedincima da se uzdrže od korišćenja mobilnih telefona tokom noćnog buđenja i pre nego što se povuku uveče.
„Telo ne treba da bude podvrgnuto fizičkom naporu, niti treba da jedete ili da se bavite mobilnim telefonom ili drugim uređajima najmanje sat vremena pre spavanja da bi se olakšao proces uspavljivanja. Priprema tela za odmor je od najveće važnosti“, primetio je doktor. Ona je dalje primetila da kognitivna bihejvioralna terapija, koju naširoko podržavaju svetski stručnjaci, služi kao primarni tretman za nesanicu, efikasno pomažući i mentalnom i fizičkom opuštanju.
**Kada je prikladno koristiti tablete za spavanje?**
U odgovoru na upit o vremenu za pribegavanje tabletama za spavanje, ona je navela da one mogu biti korisne tokom epizoda akutne nesanice ili usred stresnih okolnosti, bilo u profesionalnom ili ličnom kontekstu.
„Ovi lekovi su klasifikovani kao hipnotici, ali je imperativ da se ne koriste duže od četiri nedelje. Štaviše, preporučljivo je tražiti lekarsko uputstvo, a ne samopropisivanje“, zaključila je ona.
