Pojedinci koji preuzimaju ulogu sudije često zanemaruju stvarne okolnosti i ne žele da priznaju da bi se i oni potencijalno mogli susresti sa sličnom situacijom.
Informacije na koje ste naišli predstavljaju samo jedno od brojnih zapažanja koja ilustruju duboko ukorenjene predrasude koje okružuju institucionalnu brigu o starima. Štaviše, naglašava značajan pritisak i nesporazume koje porodice trpe kada se suoče sa izazovnim odlukama u vezi sa institucionalizacijom svojih najmilijih.
Ukratko, pojedinci koji preuzimaju ulogu sudije često zanemaruju stvarne okolnosti i ne priznaju da su mnogi pojedinci stavljeni u situacije u kojima nisu u stanju da samostalno ponude potrebnu brigu za svoje voljene.
Iskustva i priče Mire (73), koja iscrpljuje i fizičku i psihičku snagu zbog kontinuirane brige o svom bolesnom mužu, daju značajan uvid u ovu stvar.
– Moj supružnik boluje od demencije i Parkinsonove bolesti. Živimo nezavisno, a meni nedostaje snage da upravljam njegovim noćnim ispadima. Počinje da se svlači, preuređuje predmete u našem domu i pustio je sve oko sebe. Nedavno je na njega pala garderoba, što je predstavljalo značajnu pretnju njegovom životu. Okolnosti su dostigle tačku skoro nepodnošljive nevolje, kako prenosi Moje vreme.
On je potom naznačio da postepeno traži pomoć lekara.
Lekar mu periodično daje infuzije i nedavno je intenzivirao njegov režim lečenja. Iako je ovo prilagođavanje donelo neke pozitivne promene, on se na kraju suočio sa izvršenjem. Za mene je veliki izazov kada se upusti u neprihvatljivo ponašanje i posle toga pripisuje krivicu meni. Štaviše, smatram ga odgovornim za svaku pojavu i ne znam kako dalje da se nosim sa ovim optužbama. Uprkos mojim naporima da se priviknem na okolnosti, i dalje nisam sigurna koliko još mogu da izdržim.
Stambeni objekat za stare kao sredstvo za bekstvo.
Pokušala je da identifikuje negovatelja sposobnog da ublaži bar deo njenog tereta; međutim, njeni napori su bili neuspešni, pošto demencija i Parkinsonova bolest često unose strah i nesigurnost kod pojedinaca kojima nedostaju neophodne veštine za upravljanje takvim uslovima.
Nažalost, postoji nedostatak volje među pojedincima da prihvate takvu poziciju, jer oni odmah odbijaju kada saznaju za dve ozbiljne bolesti koje su uključene. Po svemu sudeći, ako se situacija pogorša ili dostignem mentalne granice, biću prinuđena da mu potražim mesto u ustanovi za stare i nemoćne. U našem gradu postoji ugledna ustanova koja opslužuje pojedince u njegovom stanju, što bi, verujem, bilo u njegovom najboljem interesu.
Međutim, moja porodica se ne slaže; izražavaju svoj gnev prema meni, proglašavajući da ću se suočiti sa večnim prokletstvom. Moja deca se uzdržavaju da komuniciraju sa mnom ili nude pomoć, moj zet mi preti, a ostatak porodice odlučuje da ignoriše moju nevolju. Nalazim se u nedoumici šta dalje da preduzmem. Bila bih zahvalna da čujem savete drugih koji su se suočili sa sličnim okolnostima, rekla je gospođa Mira.
Šta mislite o odluci da smestite članove porodice u starački dom? Takođe bismo voleo da čujemo vaša lična iskustva, pa slobodno podelite svoju priču sa nama!
