**Profesor dr Ranko Raičević identifikovao je najefikasniji metod za postizanje optimalnog hlađenja.**
„Ekstremne temperature negativno utiču na sve, jer povišena toplota uzrokuje širenje krvnih sudova koji snabdevaju mozak, srce, bubrege i druge esencijalne organe. Čak i oni koji su na vrhuncu zdravlja bore se da se izbore sa takvim uslovima, dok se osobe sa već postojećim vaskularnim oboljenjima koja utiču na mozak i srce suočavaju sa povećanim rizikom od težih komplikacija. Što se tiče početne moždane i nutritivne posledice, mogu biti smanjene i nutritivne posledice. protok krvi, što posledično može da dovede do pada krvnog pritiska… posebno ako se krvna terapija ne primenjuje kako treba“, objasnio je poznati neurolog Ranko Raičević u prethodnom gostovanju na TV Prva.
On je istakao značaj izbegavanja izlaganja suncu u periodu od 10 do 16 časova, kada je UV zračenje na vrhuncu, kao i neophodnost održavanja adekvatne hidratacije tokom perioda vrućine.
„Preporučljivo je da uvek nosite flašu negazirane vode – posebno negazirane – pošto prekomerna konzumacija određenih jona prisutnih u gaziranim napicima može dovesti do poremećaja srčanog ritma. Iako se ne protivim da mladi pojedinci povremeno konzumiraju gazirana pića, oni sa već postojećim zdravstvenim problemima moraju biti oprezni i strogo se protivim konzumiranju alkohola. umanjuje snabdevanje kiseonikom i mozga i srca. Alkoholna pića, posebno jaka, predstavljaju značajnu opasnost pri ekstremnim temperaturama“, rekao je načelnik Klinike za neurologiju Akademije medicinskih nauka i predsednik Društva neurologa Srbije.
Dalje je primetio da se buđenje sa glavoboljom u vrelim danima takođe može pripisati efektima toplote.
Svakako, okolnosti mogu dovesti do smanjenog kvaliteta sna, što često rezultira prekidima zbog buđenja. On preporučuje da popijete čašu vode nakon ustajanja.
Dao je i preporuke u vezi sa korišćenjem klima uređaja. „Klima uređaj ima svoju određenu ulogu; namenjen je hlađenju prostorija, a ne da stvara okruženje slično onome u Oslu dok se nalazimo na Kipru. U idealnom slučaju, unutrašnja temperatura bi trebalo da se razlikuje za šest ili sedam stepeni od spoljašnje, osiguravajući ugodnu atmosferu, a ne preterano hladnu ili toplu. Nažalost, često primećujemo da je pri ulasku u prodavnicu najvažnija temperatura oko 8 stepeni. da se postepeno privikavamo na promene temperature, savetuje se da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne prelazi pet ili šest stepeni.“
BONUS ČLANAK:
JEDITE DINJU U ŠT0 VEĆIM K0LIČINAMA: EV0 K0JIH 7 PROBLEMA LEČI 0VA NAMIRNICA
Jedna porcija od 150 grama dinje daje 53 kalorije, zajedno sa 0,3 grama masti, 13 grama ugljenih hidrata i 1,5 grama vlakana. Pored toga, doprinosi 30% preporučenog dnevnog unosa vitamina A i 80% dnevnih potreba za vitaminom C.
Ovo divno voće može se pohvaliti bogatstvom antioksidanata, uključujući holin, zeaksantin i beta karoten, koji nude odbranu od različitih bolesti, od obične prehlade do raka. Sadrži 90% vode, služi kao odličan izbor za hidrataciju tokom toplih letnjih dana.
Seme, koje je pogodno za konzumaciju, bogato je proteinima, vlaknima i omega-3 masnim kiselinama, posebno u obliku alfa-linolenske kiseline.
**Terapeutska svojstva dinje:**
Dinja doprinosi zaštiti zdravlja očiju zbog svog bogatog sadržaja esencijalnih hranljivih materija, uključujući beta karoten (koji se pretvara u vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Pored toga, povezan je sa smanjenim rizikom od astme.
Pojedinci koji unose veće količine specifičnih hranljivih materija pokazuju smanjeni rizik od razvoja astme. Među ovim hranljivim sastojcima je beta karoten, koji je prisutan u žutom i narandžastom voću, uključujući dinje, bundeve i šargarepu, kao i u zelenom lisnatom povrću poput spanaća i kelja.
Dinja je korisna za zdravlje srca zbog sadržaja vlakana, kalijuma, vitamina C i holina, koji svi doprinose regulaciji krvnog pritiska. Konzumiranje hrane bogate kalijumom pomaže u kontroli nivoa natrijuma, kritičnog faktora u rešavanju hipertenzije. Prisustvo kalijuma u telu olakšava eliminaciju viška natrijuma, čime se snižava povišen krvni pritisak.
Dinja je namirnica koja olakšava varenje i preporučljivo je konzumirati je na prazan stomak ili pre drugog obroka. Pored toga, služi kao odlična opcija za osobe sa osetljivim stomakom, jer sadrži korisne enzime i ne iscrpljuje energiju tela u procesu varenja.
Dinja sadrži holin, vitalni nutrijent koji doprinosi poboljšanju sna, učenju i pamćenju. Ovaj nutrijent takođe igra ključnu ulogu u očuvanju elastičnosti ćelijskih membrana, olakšavanju prenosa nervnih impulsa, pomaganju u korišćenju masti i smanjenju hronične upale. Dosledan unos dinje pomaže u ublažavanju oksidativnog stresa, čime se ublažavaju zapaljenski procesi koji mogu doprineti nastanku artritisa.
Redovna konzumacija dinje značajno utiče na zdravlje i izgled kože i kose. Ovo poboljšanje se može pripisati prisustvu vitamina A, koji igra ključnu ulogu u proizvodnji sebuma, prirodnog hidratantnog sredstva neophodnog za rast i hidrataciju kože i kose.
**Terapeutski atributi i upotreba semena dinje i čaja:**
Seme dinje se posebno savetuje kod oboljenja povezanih sa bubrezima, posebno kod bubrežnih kamenaca. Pored toga, čaj napravljen od cvetova dinje se koristi za podsticanje iskašljavanja.
