Kao homeostatski sistem, naše telo dosledno nastoji da održi ravnotežu, kao što je stabilna telesna temperatura. Shodno tome, kada je izloženo veoma hladnom okruženju, telo pokušava da sačuva toplotu, što dovodi do grčenja krvnih sudova.
Postoje pojedinci koji izražavaju zabrinutost da klima-uređaj može štetno uticati na njihovo zdravlje, dok drugi, koji ne mogu da podnose visoke temperature, zahtevaju da se prostorija ohladi u najvećoj mogućoj meri. Prema rečima kardiologa dr Snežane Bašić, o optimalnoj temperaturi za ljudski organizam govori se u intervjuu za RTS.
Doktorka naglašava: „Sigurno je da su preterano hladne unutrašnje sredine štetne kada su spoljašnje temperature značajno povišene. Disparitet između spoljašnje i sobne temperature ne bi trebalo da prelazi najviše šest do osam stepeni.”
Brojne studije koje ispituju uticaj temperature na produktivnost radnog mesta i dnevne performanse dale su različite rezultate. Na primer, istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Državama pokazuje da zaposleni koji radi na temperaturi od 25 stepeni doživljava stopu grešaka pri kucanju od 10%, dok se ovaj procenat povećava na 25% kada se temperatura smanji na 20 stepeni.
Dr Bašić primećuje: „Kao homeostatski sistem, mi dosledno težimo da održimo ravnotežu, kao što je stabilna telesna temperatura. Shodno tome, kada je izloženo veoma hladnom okruženju, naše telo nastoji da sačuva toplotu, što dovodi do sužavanja krvnih sudova. Ovo suženje dovodi do smanjenja protoka krvi, što može smanjiti koncentraciju kiseonika, a kada je koncentracija kiseonika niža, to utiče na greške na radnom mestu. Ovo služi kao jednostavno objašnjenje.”
Prema rečima lekara, za fizički zahtevna zanimanja koja dovode do povećanja telesne temperature i potencijalnog pregrevanja, preporučljivo je da se u radnom prostoru održava hladnije okruženje, idealno na 20°C, a maksimalno 21°C. Nasuprot tome, pojedinci uključeni u intelektualne zadatke pronalaze optimalne uslove za rad na temperaturnom opsegu od 25–26°C.
Može li klimatizacija predstavljati rizik po naše zdravlje? Neki pojedinci tvrde da nisu u stanju da tolerišu klimatizaciju, često imaju probleme sa sinusima ili druge zdravstvene komplikacije kao rezultat. Dr Bašić ističe važnost prepoznavanja da naše psihičko stanje utiče na naš imuni sistem, posebno na signale koje prenosimo našim telima.
„Bez obzira na to, važno je uzeti u obzir da kretanje vazduha, koje se obično naziva promaja, ili dotok hladnog vazduha iz jedinice za klimatizaciju, može izazvati različite reakcije. Neophodno je priznati da ako se klima-uređaj ne održava redovno, svaki filter će neizbežno sadržati bakterije, viruse i druge opasne materije i gljivice, čiji filteri mogu sadržati dodatne gljivice koje su kancerogene pri udisanju“, pojašnjava doktorka, dalje napominjući da je bolje da se prostorija hladi prirodnim putem noću, a ne da klima-uređaj radi.
Dr Snežana Bašić primećuje da su simptomi kao što su kijanje, suzenje očiju, crvenilo i otok gornjih disajnih puteva, uključujući sinuzitis, trenutno zastupljeni i kod dece i kod odraslih. Ova pojava je tipična za ovo godišnje doba i ne treba je mešati sa prehladom, što je čest nesporazum. Sezona je alergija, koju karakteriše značajno prisustvo alergena u atmosferi. Nedavne obilne padavine su olakšale cvetanje korova, a dolaskom sunčanih dana ovi korovi počinju da oslobađaju polen. Shodno tome, prostornost atmosfere doprinosi povećanju koncentracije alergena.
Zbog svoje tendencije da brže gube telesnu toplotu, deca su u stanju da podnose nešto toplije okruženje efikasnije od odraslih, posebno onih koji pate od srčanih oboljenja ili hipertenzije. Preporučljivo je da deca izbegavaju direktnu izloženost klima-uređajima, kao što roditelji obično obezbeđuju, kako je zaključila doktorka.
