Istraživači su otkrili ranije nedovoljno istraženu oblast mozga koja može značajno doprineti nastanku visokog krvnog pritiska. Ova regija, poznata kao lateralna parafacijalna oblast u moždanom stablu, odgovorna je za regulisanje nevoljnih funkcija, uključujući disanje, varenje i otkucaje srca.
Ovo područje se aktivira tokom smeha, kašljanja ili fizičkog napora; međutim, nedavne studije pokazuju da njegova aktivacija može takođe pokrenuti živce odgovorne za sužavanje krvnih sudova, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i pojave hipertenzije.
Istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Oklandu, obuhvatilo je aktivaciju i inhibiciju nerava unutar tog specifičnog regiona u laboratorijskim uslovima, uz posmatranje promena krvnog pritiska. Rezultati su pokazali da kada je region bio aktiviran, krvni pritisak se povećavao; obrnuto, kada su ga istraživači deaktivirali, vrednosti pritiska su se vraćale na normalan nivo.
Studija sprovedena na pacovima otkrila je novi moždani mehanizam povezan sa povećanim krvnim pritiskom, kako je istakao vođa istraživanja dr DŽulijan Paton. On je izjavio da nalazi ukazuju na to da mozak igra značajniju ulogu u nastanku hipertenzije nego što se ranije verovalo.
Istraživanje je sprovedeno na pacovima, što ukazuje da su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li isti mehanizam funkcioniše i kod ljudi. Trenutno, stepen u kojem je ovaj deo mozga povezan sa slučajevima povišenog krvnog pritiska ostaje nepoznat.
Do tada se verovalo da glavni uzroci hipertenzije uključuju ishranu bogatu solju, stres, gojaznost i unos alkohola. Ipak, sve veći broj istraživanja sugeriše da je regulacija krvnih sudova nervnim sistemom i moždanim signalima ključna u upravljanju krvnim pritiskom.
Istraživači su optimistični da bi ovi nalazi mogli da otvore put stvaranju inovativnih terapija usmerenih na smirivanje specifičnih nerava u mozgu, umesto isključivo na ciljanje krvnih sudova.
Hipertenzija je jedno od najrasprostranjenijih hroničnih stanja na svetu, značajno povećavajući rizik od moždanog udara, srčanog udara, demencije i raznih drugih teških bolesti. Shodno tome, napredak u razumevanju njenog porekla je od velikog značaja.
