Tačno u 3 sata u ranim satima 26. oktobra, kazaljke ćemo vratiti jedan sat unazad na 2 sata. Ovaj događaj označava početak zimskog računanja vremena, a naročito, ovaj prelaz se dešava ranije nego bilo koji u protekloj deceniji.
Šta je razlog za podešavanje sata na ranije vreme? Početak zimskog računanja vremena se stalno dešava tokom poslednje nedelje oktobra; međutim, određeni datum varira od godine do godine. U ilustrativne svrhe, razmotrimo sledeće:
– 27. oktobar – 29. oktobar – 30. oktobar – 31. oktobar – 25. oktobar Evidentno je da se ovogodišnji datum svrstava među najranije posmatrane u poslednjih deset godina.
Šta je poreklo ove prakse? Podešavanje sata je prvi put sprovedeno u Nemačkoj i Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata 1916. godine, sa namerom da se uštedi energija i optimizuje korišćenje dnevne svetlosti. Ova praksa je brzo postala prihvaćena u drugim zemljama, uvođenjem u Srbiji 1983. godine. Od tada se sat podešava svake dve godine, tačnije poslednjeg vikenda marta i poslednjeg vikenda oktobra.
Da li podešavanje sata utiče na zdravlje? Dok mnogi doživljavaju ovu promenu kao manje prilagođavanje, studije pokazuju da prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena može dovesti do:
Nesanica i poremećaji spavanja mogu dovesti do niza simptoma, uključujući umor i iscrpljenost, promene raspoloženja i razdražljivost, smanjenu koncentraciju, probleme sa varenjem i fluktuacije u funkciji srca. Obično je telu potrebno nekoliko dana da se aklimatizuje, iako pojedincima sa povećanom osetljivošću može biti potrebno i dve nedelje za potpuno prilagođavanje.
Preporučljivo je da se povučete ranije nekoliko dana pre promene sata, uzdržite se od konzumacije kofeina uveče i povećate izlaganje prirodnom dnevnom svetlu kako biste olakšali brže prilagođavanje vašeg bioritma.
Stručna rasprava: leto, zima ili „treći put“? Diskurs oko zadržavanja ove prakse traje godinama. Zagovornici letnjeg računanja vremena ističu njegovu praktičnost zbog produženja dnevne svetlosti, dok se kritičari zalažu za zimsko računanje vremena, navodeći njegovo usklađivanje sa prirodnim astronomskim ritmom.
Branko Simonović iz Astronomskog društva Ruđer Bošković se dodatno zalaže za treću alternativu: povratak na prethodni sistem pre 1983. godine, u kojem je radno vreme bilo usklađeno sa prirodnim trajanjem dnevne svetlosti.
Da li je praksa pomeranja sata na ivici eliminacije? Brojne nacije širom sveta trenutno razmišljaju o ukidanju ovog sistema. Određene zemlje su odlučile da usvoje ili trajno letnje ili trajno zimsko računanje vremena, dok Evropska unija ostaje u iščekivanju konačne rezolucije.
ZAKLJUČAK:
U oktobru nam je omogućen dodatni sat sna; međutim, ovo takođe predstavlja izazov prilagođavanja drugačijem ritmu. Dok neki pojedinci smatraju da je podešavanje sata korisno, drugi ga smatraju zastarelim i štetnim po zdravlje.
Istraga se nastavlja: da li će tradicija podešavanja sata opstati ili će biti prekinuta u godinama koje su pred nama? U međuvremenu, pripremite se — u noći sa 25. na 26. oktobar, satovi će biti pomereni za jedan sat unazad.
