Kiša nam je pružila osećaj osvježenja; međutim, da li je to ublažilo teret naših srca? Šta nas čeka u narednim danima, jer meteorolozi predviđaju još jedno povećanje temperature?
Koja grupa pacijenata je u opasnosti zbog fluktuacija vremenskih uslova? Koje mere se mogu preduzeti za zaštitu i koje preporuke daju medicinski radnici?
Pukovnik profesor Zoran Jović, načelnik Klinike za kardiologiju Akademije medicinskih nauka, tokom svog gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a, istakao je da posle perioda visokih temperatura svež vazduh blagotvorno deluje na naše srce.
Profesor Jović je rekao: „Uvek ima pacijenata kojima su ova vremenska kolebanja neprijatna, ali malo sniženje temperature, koje nam omogućava da višak telesne toplote odvedemo u spoljašnju sredinu, veoma je korisno i za te pojedince. Povišene temperature mogu biti štetne po naše zdravlje.
Kakav uticaj nedavni porast temperature može imati na naša tela? Temperature koje prelaze 36 i 37 stepeni Celzijusa predstavljaju značajan rizik za naše zdravlje, jer se telo bori da reguliše svoju unutrašnju temperaturu. Procesi proizvodnje energije stvaraju višak toplote koja se mora raspršiti. U prisustvu povišenih spoljašnjih temperatura, postaje neophodno da snizimo telesnu temperaturu. Štaviše, ekstremni toplotni uslovi su povezani sa povećanom stopom smrtnosti i starijim osobama“ – profesor Zoran Jović, načelnik Klinike za kardiologiju Akademije medicinskih nauka.
On primećuje da mladi ljudi često veruju da su imuni na zdravstvene probleme na povišenim temperaturama, što ih navodi da se opuste i provode previše vremena u takvim uslovima. Ovo ponašanje je štetno, jer može dovesti do pregrevanja, što posledično izaziva simptome kao što su glavobolja i mučnina.
„Preporučljivo je da se uzdržite od aktivnosti na otvorenom u periodu od 11 do 18 časova, jer su u ovom periodu najviše temperature. Pored toga, ključno je da promenite svoje navike u ishrani konzumiranjem manjih obroka koji uključuju puno voća, povrća i tečnosti, a izbegavajte i kasne večernje obroke. Neophodni su pregledi i pridržavanje uputstava vašeg kardiologa“, rekao je pukovnik profesor Zoran Jović, načelnik Klinike za kardiologiju Akademije medicinskih nauka, a prenosi RTS.
BONUS ČLANAK:
U Srbiji 20 osoba dnevno oboli od ovog smrtonosnog karcinoma: Dr Spasoje UPOZORAVA, čim ovo primetite trčite kod ljekara
Nemojte zanemariti simptome; potražite medicinsku pomoć, jer preventivne procene, brze dijagnoze i napredne terapije mogu biti korisni.
Trenutno postoji globalno upozorenje o raku pluća, koji je prepoznat kao najrasprostranjeniji i smrtonosni oblik raka. U Srbiji se dnevno dijagnostikuje najmanje 20 osoba od ove bolesti, što rezultira 13 smrtnih slučajeva. Neophodno je ne zanemariti simptome; konsultacija sa lekarom je neophodna, jer preventivni pregledi, brza dijagnoza i pristup naprednim terapijama mogu značajno pomoći u upravljanju i lečenju.
Naša statistika skrininga je znatno nepovoljnija u poređenju sa evropskim, sa približno dva procenta slučajeva identifikovanih u svetu i tri procenta u našoj zemlji. Ovaj disparitet se može pripisati visokoj prevalenciji pušenja u Srbiji, koja čini 85 odsto slučajeva raka pluća kao jedan od njegovih primarnih uzroka.
Primarna briga je da pušenje dovodi do brojnih bolesti, a simptomi povezani sa ovim stanjima se često preklapaju. Shodno tome, pušači često pogrešno tumače bol u grudima kao indikaciju srčanog problema ili kašalj pripisuju svojoj navici pušenja – pod pretpostavkom: „Pušim, dakle kašljem“ – kada to možda nije slučaj. Dr Spasoje Popović, zamenik direktora Klinike za pulmologiju UKCS, istakao je važnost hitne konsultacije sa lekarom po uočenju bilo kog od ovih simptoma, prenosi RTS.
