**U nekoliko gradova širom Srbije od početka povoljnog vremena došlo je do značajnog porasta prijava nadležnim organima u vezi sa uočavanjem zmija. Od ključne je važnosti razumeti ispravan odgovor kada naiđete na takva stvorenja.**
U slučaju ujeda zmije, ključno je utvrditi da li je zmija otrovna. Otrovne zmije se mogu prepoznati po trouglastim glavama i uskim, eliptičnim očima, koje ih izdvajaju od svojih neotrovnih kolega. Pored toga, ženske zmije otrovnice pokazuju različite fizičke karakteristike; imaju kratko i zdepasto telo, dok neotrovne ženke imaju tanke i izdužene forme. Važno je naglasiti da je ovaj metod razlikovanja otrovnih i neotrovnih vrsta primenljiv isključivo u regionu Evrope.
U metodologijama samopomoći, savetuje se da ne tražite zmiju zbog potencijalne opasnosti od drugog ujeda. U slučaju da zmija bude ubijena, preporučljivo je prevesti je u medicinsku ustanovu radi precizne identifikacije, jer to značajno utiče na proces lečenja.
Obično se na mestu ujeda mogu uočiti dve ubode na zmijskim očnjacima, koje su obično udaljene otprilike 6 do 8 mm; međutim, takođe je moguće da postoji samo jedna rana ili samo ogrebotina. Prisustvo rane ne garantuje da je otrov nedvosmisleno dostavljen u telo.
**Početne indikacije ujeda.**
U roku od dva sata od ujeda, bol i otok se manifestuju na mestu povrede. U slučajevima teškog trovanja, početak bola je brz i izrazito intenzivan, dok otok brzo eskalira i može biti praćen značajnim potkožnim krvarenjem. Koža može pokazati crvenilo, a mogu se formirati plikovi koji sadrže krv. Nakon ujeda, pojedinci mogu iskusiti simptome kao što su vrtoglavica, mučnina, povraćanje, osećaj opšte slabosti i otok regionalnih limfnih čvorova – koji se nalaze u preponama za ugrize na nogu ili u pazuhu za ugrize na šaci. Znaci šoka, koji se obično razvijaju postepeno i predstavljaju primarni uzrok smrtnosti, uključuju bledu, hladnu kožu koja je lepljiva od znoja, ubrzan rad srca i pad krvnog pritiska.
**Koji je najučinkovitiji metod za lečenje rane i koje početne korake treba preduzeti?**
U slučaju da zmija nije otrovna, zahvaćeno mesto se mora dobro očistiti sa dovoljno vode, tretirati antibiotskom mašću i prekriti zavojem. Pored toga, važno je verifikovati poslednju vakcinaciju protiv tetanusa; ako je prošlo više od pet godina od poslednje doze, treba primeniti dopunsku vakcinu.
U slučaju sumnje na ujed otrovne zmije, neophodno je da pogođena osoba ostane potpuno mirna; treba izbegavati svaki pokret, bez obzira koliko je lagan, a ud koji drži ugriz mora biti imobilisan.
Ne savetuje se da pokušavate da izvučete otrov sa mesta ujeda. Pored toga, nanošenje zavoja iznad rane se ne preporučuje i ne praktikuje, jer može dovesti do komplikacija. Kompresiju treba da primenjuju samo zdravstveni radnici koji su posebno obučeni za hitne situacije. Štaviše, nanošenje leda na ranu se ne preporučuje.
Neophodno je bez odlaganja prevesti osobu koja je ugrizena u bolnicu.
Obično se osobe koje pate od ujeda zmija primaju u bolnicu, bez obzira na otrovnu prirodu zmije.
Protuotrov za ujed zmije se primenjuje isključivo u bolničkim uslovima intravenskim putem i samo kada je to apsolutno neophodno, jer serum može izazvati teške i potencijalno fatalne reakcije.
**Prevencija služi kao osnovni princip.**
Određeni incidenti, kao što je pojedinac koji nenamerno stane na zmiju, gotovo su neizbežni. Ipak, postoje mere koje mogu značajno smanjiti verovatnoću da doživite ujed zmije:
Uzdržite se od približavanja zmiji. Brojni pojedinci zadobiju ujede dok pokušavaju da ubiju zmiju ili se previše približavaju. Obično se zmije povlače i retko se upuštaju u napade.
Preporučljivo je da se uzdržite od prelaska preko visoke trave osim ako niste opremljeni odgovarajućom obućom, kao što su debele kožne čizme, i da koristite utvrđene staze kad god je to izvodljivo.
Uzdržite se od stavljanja ruku i stopala na mesta koja nisu vidljiva, kao što su u žbunju ili iza stene. Pored toga, izbegavajte da skupljate kamenje ili komade drveta osim ako niste na dovoljnoj udaljenosti od mogućeg susreta sa zmijom.
Budite posebno oprezni i budni dok se bavite aktivnostima penjanja po stenama.
Iako je većina zmija neotrovna, često se pokaže da su nepoželjni stanovnici naših imanja. Modifikovanje pejzaža, ili samog staništa, predstavlja jednostavan metod za smanjenje verovatnoće njihovog uspostavljanja u vašoj bašti.
**Gde bi mogli biti sakriveni?**
Većina ovih predatora preferira hladna, vlažna i tamna okruženja, kao što su hrpe drveta, daske ili gusto rastinje poput visoke trave i gustog žbunja. Slično tome, miševi i glodari se takođe odlučuju za ove vrste lokacija. Da bi se smanjila verovatnoća pojavljivanja zmija, preporučljivo je eliminisati potencijalna mesta za skrivanje i predatora i njihovog plena.
Redovno kosite travnjak i šišajte žive ograde, posebno one koje su nisko do zemlje. Čuvajte kamenje i ogrevno drvo dalje od vrta i kuće, najbolje na policama radi optimalne organizacije. Pored toga, uverite se da se hrana za kućne ljubimce čuva u zatvorenim kontejnerima.
**Prirodno rešenje koje ih efikasno odbija od dvorišta.**
Da biste odvratili zmije iz vaše bašte i dvorišta, razmislite o primeni sode bikarbone u prahu, jer istraživanja pokazuju da ovi gmizavci to izbegavaju. Stoga, ako se plašite zmija, preporučljivo je da u bašti rasporedite male gomile sode.
