Beogradski advokat Čedomir Stojković izneo je ozbiljne optužbe na račun Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine Srbije, navodeći da je protiv nje podneo krivičnu prijavu i zatražio preduzimanje koraka ka određivanju pritvora.
Posebnu pažnju javnosti izazvala je njegova najnovija izjava u kojoj je pomenuo i konkretan datum kada bi, prema njegovom pravnom tumačenju, hapšenje Brnabićeve moglo biti sprovedeno.
Stojković smatra da postoje razlozi za postupanje nadležnog tužilaštva, a svoje tvrdnje povezuje sa raspisivanjem predsedničkih izbora u Srbiji i obavezama koje proizlaze iz Poslovnika Narodne skupštine.
„Hapšenje ane Brnabić
je realno sprovesti
za pet dana…”
Advokat pomenuo konkretan datum mogućeg hapšenja
Čedomir Stojković je u objavi na društvenoj mreži X, 11. novembra 2026. godine, naveo da smatra kako bi hapšenje Ane Brnabić bilo moguće sprovesti 17. novembra, oko 18 časova.
Izjava Čedomira Stojkovića
„Hapšenje Ane Brnabić je realno sprovesti 17. novembra 2026, negde oko 18:00 h, kada joj prestane funkcija vršioca dužnosti predsednika države.“
Prema Stojkovićevom tumačenju, navedeni datum povezan je sa prestankom perioda tokom kojeg Brnabić obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije.
Ipak, važno je naglasiti da je reč o izjavi advokata, a ne o zvaničnoj najavi policije, tužilaštva ili suda.
Zbog čega je podneo krivičnu prijavu?
Stojković tvrdi da je Ana Brnabić zloupotrebila službeni položaj jer, prema njegovim navodima, nije raspisala predsedničke izbore istovremeno sa preuzimanjem vršenja dužnosti predsednika Srbije.
On se poziva na član 267. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji uređuje postupanje predsednika parlamenta u slučaju ostavke predsednika Republike.
Prema toj odredbi, predsednik Narodne skupštine, nakon što dobije obaveštenje o ostavci predsednika Republike, o tome obaveštava narodne poslanike, preuzima vršenje dužnosti predsednika države i istovremeno raspisuje predsedničke izbore.
Stojković navodi da je, prema njegovom tumačenju, ta obaveza nastupila 28. septembra 2026. godine, kada je Brnabić obavestila poslanike o ostavci predsednika Republike i preuzimanju funkcije.
On smatra da neraspisivanje izbora u tom trenutku predstavlja osnov za krivičnu odgovornost zbog zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika.
Stojković traži i određivanje pritvora
Prema njegovim rečima, krivična prijava podneta je Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kojem je predložio i preduzimanje radnji u pravcu određivanja pritvora.
Advokat se pritom poziva na član 211. Zakonika o krivičnom postupku, smatrajući da postoji opasnost od nastavljanja radnji koje on ocenjuje kao krivično delo.
„Potrebno je da se Ana Brnabić stavi u pritvor kako bi se Narodnoj skupštini omogućilo da izabere novog predsednika skupštine koji će službenu dužnost raspisivanja izbora za predsednika Republike odmah izvršiti.“
— Čedomir Stojković, prema njegovoj javnoj objavi
Stojković tvrdi i da je nepostupanjem u vezi sa raspisivanjem predsedničkih izbora povređeno izborno pravo građana.
On navodi da su građani, prema njegovom tumačenju, tokom prethodnog perioda bili uskraćeni za mogućnost kandidovanja i sprovođenja pripremnih izbornih radnji.
U svojim javnim istupima izneo je i sumnju da je eventualno nepostupanje bilo povezano sa drugim licima. Za takve tvrdnje nisu predstavljeni nezavisno potvrđeni dokazi koji bi omogućili izvođenje zaključka o odgovornosti.
Šta piše u Poslovniku Narodne skupštine?
Član 267. Poslovnika Narodne skupštine zaista predviđa istovremeno raspisivanje predsedničkih izbora kada predsednik parlamenta preuzme vršenje dužnosti predsednika Republike nakon njegove ostavke.
Međutim, postojanje određene službene obaveze ne znači samo po sebi da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi zakonski elementi krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.
Za takvu ocenu neophodno je utvrditi relevantne činjenice, eventualnu odgovornost i ispunjenost uslova propisanih krivičnim zakonodavstvom.
Odluku o tome da li postoji osnov za krivično gonjenje donose nadležni pravosudni organi, a ne podnosilac prijave.
Da li Ana Brnabić zaista može biti uhapšena 17. novembra?
Datum koji je naveo Čedomir Stojković predstavlja njegovu procenu mogućeg razvoja događaja.
Do objavljivanja ovog teksta nema potvrde da je za 17. novembar zakazano hapšenje Ane Brnabić ili da je nadležni sud doneo odluku o njenom pritvaranju.
Podnošenje krivične prijave samo po sebi ne znači da će neko biti uhapšen, niti da je protiv te osobe već pokrenut krivični postupak.
Tužilaštvo najpre mora da proceni navode prijave i eventualno preduzme radnje iz svoje nadležnosti.
Pritvor se određuje samo kada postoje zakonom propisani uslovi, a o njemu odlučuje nadležni sud.
Šta je do sada poznato?
1. Čedomir Stojković saopštio je da je podneo krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić.
2. Navodi da je zatražio preduzimanje radnji ka određivanju pritvora.
3. Kao mogući datum hapšenja pomenuo je 17. novembar 2026. godine.
4. Nema potvrde da su nadležni organi doneli odluku o hapšenju ili pritvoru.
Očekuje se odgovor nadležnih institucija
Stojkovićeve izjave i krivična prijava otvorile su pitanja o postupanju nadležnih institucija i raspisivanju predsedničkih izbora u Srbiji.
Za sada nije javno potvrđeno kakvu je odluku Tužilaštvo za organizovani kriminal donelo povodom njegovih navoda.
U dostupnim medijskim izveštajima nije naveden ni zvaničan odgovor Ane Brnabić na konkretne optužbe koje je izneo advokat.
Zbog toga će za dalji razvoj slučaja biti ključne odluke nadležnog tužilaštva i eventualna zvanična saopštenja institucija.
Da li će Stojkovićeva prijava dobiti sudski epilog ili će ostati na nivou javno iznetih optužbi, tek treba da bude utvrđeno.
