Noćna buđenja mogu delovati zabrinjavajuće, naročito kada se javljaju bez jasnog razloga. Ipak, u većini slučajeva ona su deo prirodnog ritma sna i ne predstavljaju znak ozbiljnog problema. Razumevanje onoga što se tada dešava u telu i umu može pomoći da se opustite i lakše ponovo utonete u san.
Nema potrebe za uzbunom; ova pojava je tipična. Telo prelazi u lakšu fazu sna, a vaše buđenje služi kao signal, a ne kao pokazatelj kvara.
Uzdržite se od gledanja na sat i izbegavajte brojanje sati. Um zadržava svoj mir, dok telo doživljava stanje mirnog odmora.
Duboko udahnite u trajanju od 4 sekunde, nakon čega sledi izdah u trajanju od 6 do 8 sekundi i nastavite ovu vežbu 2 do 3 minuta. Ova tehnika služi za smirivanje nervnog sistema.
Uzdržite se od posezanja za telefonom, jer svetlo i obaveštenja mogu aktivirati vaš mozak. Ako vam san izmiče, razmislite o tome da sedite mirno, čitate štampanu knjigu ili slušate umirujući audio zapis koji vam je već poznat.
Dozvolite svojim mislima da teku bez upuštanja u raspravu. Nežno potvrdite: „Ne u ovom trenutku; razmotriću to sutra.“
– Konzumirajte hranljivu hranu, bavite se umerenom fizičkom aktivnošću i ograničite unos kofeina. Postižete rezultate na nivou koji je viši od sopstvene procene.
Obratite pažnju na trend: ponovljena buđenja mogu ukazivati na stres, tugu ili napetost. Promena noćne rutine i upravljanje svakodnevnim stresorima može biti korisno.
Zaključak
San nije uvek neprekidan proces, već niz faza u kojima se telo i um prilagođavaju. Kratka buđenja nisu neuspeh, već signal da organizam radi svoj posao. Uz blagu pažnju prema sebi, umirujuću večernju rutinu i smanjenje svakodnevnog stresa, kvalitet sna se postepeno poboljšava. Ponekad je upravo prihvatanje — a ne borba sa snom — ono što vam omogućava da se ponovo odmorite.
BONUS ČLANAK:
“Zbog ovoga imam bolji krvni pritisak, a ne podiže holesterol” Kardiolog otkrio šta jede
Organizacija „Eating Well“ konsultovala je dr Majkla Tvajmana, kardiologa, u vezi sa optimalnim doručkom za održavanje zdravog krvnog pritiska. NJegov savet je jednostavan: jutarnji obrok treba da bude bogat proteinima, vlaknima i nitratima dobijenim iz tamnog, lisnatog povrća.
Ova posebna kombinacija pomaže u sprečavanju naglog povećanja nivoa šećera u krvi i insulinske rezistencije, faktora koji mogu doprineti povišenom krvnom pritisku. Dr Tvajman preporučuje jelo od kajgane uz spanać i maline. Ovaj obrok nudi značajnu količinu proteina, zajedno sa vlaknima dobijenim iz integralnog hleba i malina, a takođe obezbeđuje i kalijum iz spanaća, što je sve korisno za zdravlje krvnih sudova.
Prema rečima dr Tvajmana, krvni pritisak nastaje usled složene interakcije različitih faktora. Iako ishrana igra ključnu ulogu, vreme obroka je podjednako važno. Preporučuje se da se najobilniji obrok u danu konzumira ujutru, po mogućstvu u roku od sat vremena od izlaska sunca.
Recept za doručak koji promoviše zdravlje srca.
Dr Tvajman naglašava važnost osiguravanja da doručak sadrži najmanje 30 grama proteina. On objašnjava: „Proteini su fundamentalni za razvoj mišića, a povećana mišićna masa je u korelaciji sa smanjenim rizikom od hipertenzije.“
Kajgana u kombinaciji sa spanaćem obezbeđuje približno 18 grama proteina; međutim, uključivanje dodatnih dva velika jaja značajno povećava ukupan sadržaj proteina, približavajući ga preporučenom dnevnom unosu.
Kakav je stav u vezi sa holesterolom? Dr Tvajman uverava da „holesterol iz hrane, kao što je onaj koji se nalazi u jajima, ne povećava nivo holesterola u krvotoku.“
On preporučuje praćenje nivoa lipida, posebno kada je ishrana bogata zasićenim mastima. Jedno jaje ima približno 1,6 grama zasićenih masti, što je relativno skromna brojka ako je celokupna ishrana dobro uravnotežena. Za pojedince koji žele da budu dodatno oprezni, preporučljivo je koristiti samo belanca ili obogatiti doručak grčkim jogurtom.
Osnovni faktor u održavanju stabilnog krvnog pritiska.
Održavanje stabilnog nivoa glukoze u krvi je ključni element. Povišen nivo šećera može oštetiti unutrašnji sloj krvnih sudova i ometati sintezu azotnog oksida, koji je neophodan za njihovo adekvatno širenje. Konzumiranje doručka bogatog vlaknima, posebno u kombinaciji sa proteinima, pomaže u usporavanju varenja i sprečava nagle fluktuacije nivoa šećera.
Nitrati, koji se nalaze u tamnozelenom lisnatom povrću i cvekli, takođe imaju značajan značaj. Prema rečima dr Tvajmana, „Oni podstiču proizvodnju azotnog oksida, a smanjenje njegovog nivoa je među početnim indikatorima visokog krvnog pritiska.“ Mogućnosti za konzumiranje su brojne, uključujući spanać, rukolu, blitvu, bosiljak, peršun, rotkvice i cveklu.
