**Fizičar Nikola Cvetanović gostovao je na televiziji „K1“, gde je dao preporuke za optimalnu zaštitu od grmljavine.**
Jaka oluja je u početku zahvatila Hrvatsku pre nego što je posle podne napredovala ka Srbiji. Ovu oluju karakteriše grmljavina koja se pripisuje formiranju superćelijske oluje. Nikola Cvetanović, fizičar, gostovao je na televiziji „K1“, gde je ponudio smernice o optimalnim merama bezbednosti tokom grmljavine. Svake godine munja odnese živote preko 25.000 ljudi širom sveta. Studije pokazuju da muškarci imaju šest puta veću šansu da umru od ove pojave nego žene.
„Priroda neprestano pokazuje svoju ogromnu moć. Uprkos značajnom tehnološkom napretku, mi i dalje nismo u mogućnosti da iskoristimo prirodne sile poput groma i munje. Ove strašne energije mogu da preplave sve, konvergirajući u jedinstvenu, koncentrisanu tačku. Iako ih se treba plašiti, pridržavanje utvrđenih protokola i konstruktivnih smernica mogu smanjiti rizike u skladu sa specifičnim smernicama zgrada. Traženje zaklona je imperativ, jer predstavlja ogromnu količinu električne energije koja se oslobađa u jednom trenutku – štrajkovi koji se javljaju u brzom nizu.“
Dr Nikola Cvetanović daje smernice o optimalnim metodama zaštite pri udaru groma. On sugeriše da ako je neko napolju, najučinkovitiji način delovanja je potražiti utočište u vozilu.
Cvetanović savetuje: „Ako je moguće, potražite utočište u prostoru opremljenom gromobranom; ako to nije opcija, bolje je da ostanete u vozilu, a ne na otvorenom, jer se time smanjuje rizik da budete najviši objekat podložan udaru groma. Munja traži put i najverovatnije će udariti u najvišu tačku na bilo kojoj površini – drveće, a posebno je relevantno da bi se izbeglo stajanje pored stabala. Umesto okupljanja u grupama, preporučljivo je da se udaljite od drugih.“
Dr Cvetanović ističe da nema razloga za strah kada je neko u prevozu, bilo da je to autobus, automobil ili avion. Razradio je koncept Faradejevog kaveza.
Prema Cvetanovićevim rečima: „Ako je vozilo standardnog modela, a ne kabriolet, onda ste sigurni, jer vozilo sadrži ono što je poznato kao Faradejev kavez. Metal koji čini Faradejev kavez obezbeđuje zaštitu neutralisanjem električnog polja. Iako je moguće da grom udari u automobil ili autobus i izazove štetu, ne može da povredi pojedinca, bez obzira da li se motor nalazi u vozilu – bezbedni ste u vozilu koje radi ili je stacionarno.“
Cvetanović je rekao da nema razloga za zabrinutost, čak ni u avionu. On je elaborirao napredak u zaštiti aviona od udara groma.
„Avioni se često susreću sa udarima groma. Najnoviji incident koji se pripisuje takvom udaru dogodio se šezdesetih godina prošlog veka. U to vreme su inženjeri prepoznali neophodnost sprovođenja zaštitnih mera, konkretno mreže provodnika dizajniranih da funkcionišu kao gromobrani, koji struju bezbedno usmeravaju na zemlju. Iako može doći do manjih efekata na elektroniku u vazduhoplovstvu, nema izveštaja o ozbiljnom riziku po bezbednost putnika“, navodi Cvetanović.
I pored uvreženog verovanja da mobilni telefoni izazivaju udar groma, fizičar Nikola Cvetanović tvrdi da je ova ideja neutemeljena. On je odbacio preovlađujuće zablude oko ove teme.
Online kursevi fizike su se bavili prethodnom kontroverzom u vezi sa vezom između upotrebe mobilnog telefona i verovatnoće da ih udari grom. Trenutna istraživanja sugerišu konsenzus da povećana upotreba mobilnih telefona nije u korelaciji sa većom verovatnoćom udara groma. Teoretski, moguće je da govor na mobilnom uređaju može da generiše jone u lokalizovanom području, iako je ovaj efekat minimalan. Iako je preporučljivo ne držati telefon blizu glave tokom oluje sa grmljavinom, nošenje u džepu ne predstavlja značajan rizik. Iako je pametno uzdržati se od korišćenja uređaja u takvim okolnostima, odbacivanje mobilnog telefona je nepotrebno, jer dokazi ne podržavaju ideju da upotreba mobilnog telefona povećava rizik od udara groma, kaže Cvetanović.
Muškarci češće pate od udara groma, dok se većina smrtonosnih slučajeva dešava na vodenim telima.
„Radove na otvorenom uglavnom obavljaju muškarci. U Sjedinjenim Državama, taj odnos je 1:3, uglavnom zbog visoke stope smrtnosti među muškom demografskom kategorijom koja se bavi ribolovom. Munja ima tendenciju da udari u površinu vode, a pojedinci na ribarskim brodovima su uzdignuti nekoliko metara iznad nje, stvarajući dovoljnu putanju svetlosti da prati izraz – spuštanje svoje pozicije što je više moguće je od najveće važnosti.“
Nikola Cvetanović ističe da pojedinci ne moraju da strahuju ako se sprovode preventivne mere zaštite. Preporučljivo je isključiti određene uređaje tokom grmljavine.
„Kada se istovremeno primećuju i munje i grmljavina, to ukazuje da je grmljavina u neposrednoj blizini. U urbanim sredinama postoji sklonost da grom udari u žičane ograde, jer struja nastoji da putuje kroz podzemne kablove, što predstavlja značajan rizik od oštećenja elektronskih uređaja. Tokom grmljavine, preporučljivo je isključivanje – od prenosnog računara do mikrotalasne pećnice – jer su ovi uređaji, kao i svi drugi koji sadrže čipove, posebno ranjivi. Cvetanović savetuje da se ne kupate tokom grmljavine, jer to može dovesti do strujnog udara kroz cevi koje prolaze ispod zemlje.“
Pojedinci se često upuštaju u brojanje kao sredstvo za utvrđivanje blizine predstojećeg udara groma. Nikola Cvetanović razjašnjava metod kojim se može utvrditi udaljenost groma od njihove lokacije.
„Kada se pojavi munja, to ukazuje da su elektroni učinili vazduh provodljivim, omogućavajući značajnoj struji da teče kroz njega. Ova jonizacija vazduha dovodi do stanja poznatog kao plazma. Oslobađa se značajna količina radijacije; svetlost putuje brzinom od 300 hiljada kilometara u sekundi, dostižući vas skoro trenutno, dok zvuk svetlosti prati blesak iza vas. Kašnjenje od 3 sekunde pre nego što se čuje grmljavina, znači da je munja udaljena otprilike jedan kilometar. Važno je napomenuti, kako objašnjava Cvetanović, da čak i ako su oblaci udaljeni, munja može da udari.“
**U zaključku**, Cvetanović je istakao neophodne radnje koje treba preduzeti u slučaju udara groma, ističući da je pružanje prve pomoći od najveće važnosti.
„Preživelih je više od broja smrtnih slučajeva koji su posledica udara groma. Zdravstvene organizacije se univerzalno zalažu za pružanje prve pomoći u takvim situacijama. To uključuje kontaktiranje hitne pomoći i pružanje masaže srca i veštačkog disanja dok pomoć ne stigne. Pojedinac nije pretnja, niti je naelektrisan. Možda je najvažnije da se obezbedi i vaša bezbednost“, zaključuje fizičar Nikola Cvetanović.
