Iako posedujemo značajnu količinu znanja, njegova primena i dalje nedostaje. U drevnoj Kini, seoski lekar je primao nadoknadu samo dok je zajednica održavala dobro zdravlje. Ovaj model ne postoji u savremenom društvu, ali ga treba ponovo uspostaviti.
U vrućim letnjim mesecima, brojni pojedinci gravitiraju ka hladnim napicima, brzoj hrani i kafi odmah po buđenju. Ipak, dr Petar Borović upozorava da je ovakav pristup suštinski pogrešan za one koji žele da sačuvaju svoje zdravlje i iskoriste letnju sezonu za telesno podmlađivanje.
Tokom gostovanja na televiziji Prva, dr Borović je istakao da primarna smernica treba da bude izbegavanje droge ukoliko to nije neophodno. Založio se za davanje prioriteta ishrani, uz konzumaciju voća, povrća, usvajanje zdravih navika.
Dr Borović je naveo: „Mi posedujemo priličnu količinu znanja, ali to ne uspevamo da primenimo. U staroj Kini seoski lekar je dobijao nadoknadu samo dok je zajednica ostala zdrava. Danas nije tako, a trebalo bi da bude! Naš lek treba da potiče od hrane, a mi se uzdržavamo od ishitrenog pribegavanja lekovima.
Radije bih odbio ponudu kafe, hvala.
On tvrdi da je kafa „čista otrovna baza“. Iako priznaje da kofein može privremeno podići raspoloženje, on upozorava na kasniji pad. On tvrdi da kombinacija mleka i kafe stvara mešavinu koju stomak teško obrađuje, navodeći: “Nema ničeg korisnog u tome.” Štaviše, on tvrdi da kafa može dovesti do problema u vezi sa grudima i „smanjuje grudi“.
Dan bi trebalo da počne konzumacijom vode.
Dr Borović je naveo: „Voda bi trebalo da bude prva stvar koju treba konzumirati ujutru. Mnogi ljudi to zanemaruju, što dovodi do veće incidence moždanih i srčanih udara za to vreme, pre svega zato što ne razblaže krv i na brzinu se okreću kafi. Voda služi za hlađenje organizma, jačanje imuniteta, hidrataciju i podmlađivanje“. On je napomenuo i da oko 80 odsto stanovništva u Srbiji ne unosi dovoljno tečnosti.
Tokom letnjih meseci, voće služi kao najkorisniji pratilac.
Letnje voće ne samo da pruža osvežavajući predah, već i pruža zaštitu od ozbiljnih zdravstvenih problema.
„Maline, lubenice, kajsije, dinje predstavljaju pravo bogatstvo. Prema rečima dr Borovića, elaginska kiselina koja se nalazi u malini bori se protiv raka, dok je sulforafan prisutan u brokoliju ništa drugo do čudotvoran. Preporučuje se da se voće konzumira više puta tokom dana, sa idealnim unosom od 50400 grama dnevno do 50400 grama dnevno.
Voće treba konzumirati odmah nakon vode, bez ikakvih intervala. “Zanemarite priče o čekanju 20 minuta. Voda ostaje u stomaku svega 20 sekundi. Zato je preporučljivo da popijete vodu, a zatim odmah pojedete voće”, naglašava doktorka.
Da biste postigli osunčani ten, trebalo bi da razmislite o uključivanju kajsija i maslinovog ulja u njihov režim.
Za pojedince koji žele da zadrže blistav ten i posle letnje sezone, dr Borović daje dragocen predlog: „Idealna kombinacija je od kajsije, šargarepe, dinje, maslinovog ulja i limuna. Ovu mešavinu treba naneti i na kožu i na kosu. Rimljanke su koristile ovaj metod i postigle besprekornu kosu. Ostavite mešavinu da odstoji oko pola sata, dok će boja trajati oko pola sata. hrani kožu.
Prema rečima dr Borovića, voće služi za čišćenje zuba, čuvanje srca i lakše mršavljenje. “Jagode su efikasne u izbeljivanju zuba, dok lubenica sadrži likopen koji pruža zaštitu od raka i ima malo kalorija zbog visokog sadržaja vode. Uzimajući 5 do 6 čaša vode sobne temperature dnevno, može se sagoreti čak 350 kalorija, što je čini efikasnijom od bilo koje dijete.
Koji je metod za praćenje voća? Sve voće kupjeno na pijaci treba potopiti u toplu vodu koja sadrži malu količinu soli u trajanju od 7 do 10 minuta. Ovaj proces efikasno eliminiše pesticide i bakterije. Shodno tome, minimizira rizik od trovanja hranom i sprečava nadimanje stomaka.
