Došlo je do porasta broja pregleda i prijema, sa sve većom prevalencom mladih osoba među pacijentima sa moždanim udarom. Prema rečima profesora dr Milije Mijajlovića, pomoćnika direktora Klinike za neurologiju UKCS, najmlađi zabeleženi pacijent ima 21 godinu.
**Koji su osnovni pokretači?**
Primetan je porast i broja pregleda i prijema na Kliniku za neurologiju Kliničkog centra Srbije, posebno uočen u poslednjih nekoliko nedelja. Na primer, prošli petak je bio rekordan broj pregleda obavljenih u neurološkoj ambulanti koja se nalazi u okviru Urgentnog centra.
O značajnom porastu broja pacijenata jasno svedoči skoro pun kapacitet Klinike za neurologiju, gde se trenutno koriste svi raspoloživi resursi. „Ova situacija ne obuhvata samo pacijente sa moždanim udarom, najmanje 30 odsto naših pacijenata spada u druge kategorije“, naveo je prof. dr Mijajlović.
S obzirom na to da je Klinika za neurologiju tercijarna krovna ustanova u našoj zemlji, ona nesumnjivo obuhvata lečenje i prijem pacijenata sa različitim neurološkim stanjima. Poslednjih nedelja primetan je trend priliva i prijema pacijenata na Kliniku za neurologiju.
Broj pacijenata sa moždanim udarom se značajno povećao, a poseban razlog za zabrinutost je porast broja obolelih mlađih osoba. Na primer, na klinici za neurologiju u okviru odeljenja za vaskularne bolesti mozga, najmlađi pacijent sa moždanim udarom ima samo 21 godinu. Evidentno je da preovlađujući faktori rizika za aterosklerozu služe kao primarni uzrok moždanog udara, koji često može nastati kao posledica pušenja; ređe, moždani udari mogu nastati zbog puknuća krvnih sudova, što dovodi do krvarenja unutar tkiva.
Bavimo se faktorima rizika koji zahtevaju naše razmatranje i proaktivne mere za prevenciju. To uključuje, pre svega, povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen nivo lipida u krvotoku, gojaznost, pušenje, povećan unos alkoholnih pića i, što je najvažnije, kardiovaskularne bolesti. Konkretno, mislim na određene vrste srčanih aritmija, koje mogu poslužiti kao preteča moždanog udara.
Okolnosti koje okružuju mlađe osobe predstavljaju drugačiji izazov, jer je postavljanje dijagnoze često složenije. Ova složenost proizilazi iz činjenice da ovim osobama obično nedostaju faktori rizika koji su prethodno pomenuti. Štaviše, u slučajevima povišenih temperatura, neophodno je uzeti u obzir ne samo konvencionalne faktore rizika već i istražiti osnovne uzroke moždanog udara.
Toplota može igrati ulogu u fluktuaciji krvnog pritiska. Važno je priznati smanjenje krvnog pritiska koje se javlja kod povišenih spoljašnjih temperatura. Ovo smanjenje može predstavljati faktor rizika za moždani udar, posebno kod osoba koje već imaju značajnu stenozu karotidnih arterija.
**Na koje simptome treba da obratimo posebnu pažnju u budućnosti?**
Simptomi koji zahtevaju hitnu pažnju su oni koji se manifestuju naglo. Moždani udar se definiše kao iznenadni gubitak neurološke funkcije. Navešćemo samo najzastupljenije simptome: oni uključuju poteškoće u govoru, izobličenje lica, slabost u ekstremitetu — obično zahvatajući jednu stranu tela — ili osećaj peckanja u jednoj polovini tela. Pored toga, iako se ređe susreću, ne treba zanemariti simptome koji nastaju zbog problema sa cirkulacijom u leđima ili kralježnici; oni mogu uključivati vrtoglavicu, nestabilnost i poremećaje vida, uključujući dvostruki vid.
Prof. dr Mijajlović je upozorio da je nakon uočavanja ovih simptoma, posebno kada se ispolje kod osobe koja je prethodno bila dobrog zdravlja, neophodno hitno obratiti se hitnoj pomoći. Hitnost situacije ne može se preceniti, jer je vreme kritično; često navodimo da je „vreme mozak“. Ukoliko su pacijenti prisutni unutar terapijskog okvira, koji je četiri i po sata za terapiju rekanalizacije, ili nešto duže za alternativne metode, hitan kontakt je neophodan. Što pre obnovimo protok krvi, ishodi će biti znatno povoljniji za ove pacijente.
**Koje mere možemo preduzeti da obezbedimo našu zaštitu?**
Rizik se može značajno ublažiti. To podrazumeva dosledno pridržavanje terapija koje preporučuju različiti specijalisti, prvenstveno fokusirajući se na upravljanje prethodno navedenim faktorima rizika.
Doktor je naveo: „Dakle, neophodno je da se uključi u redovnu terapiju, periodično prati krvni pritisak, kontroliše nivo šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom i obezbedi adekvatna hidratacija kroz konzumaciju dovoljnih količina tečnosti, idealno obične vode.“
