Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da se preko 80% smrtnih slučajeva povezanih sa kardiovaskularnim bolestima pripisuje srčanim i moždanim udarima, pri čemu se jedna trećina ovih smrti javlja kod osoba mlađih od 70 godina.
Kardiovaskularne bolesti ostaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da je preko 80 odsto smrti povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima posledica srčanih i moždanih udara, pri čemu se jedna trećina ovih smrtnih slučajeva javlja kod osoba mlađih od 70 godina.
Zbog toga je brza identifikacija simptoma — koji obuhvata čak i najsuptilnije i često zanemarene indikatore — od suštinskog značaja za očuvanje života, kao što je primetio Best Life.
Kako su izvestili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), otprilike 50% pojedinaca poseduje najmanje jedan od tri značajna faktora rizika povezana sa razvojem srčanih bolesti: povišen krvni pritisak i visok nivo holesterola.
Međutim, postoje dodatni rizici koje treba razmotriti. Faktori kao što su dijabetes, nedostatak fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana, gojaznost, genetske predispozicije i poodmakle godine doprinose ovom povećanom riziku.
CDC navodi: „Dok su određeni faktori kao što su starost i genetika van naše kontrole, još uvek postoji znatna količina pod našim uticajem. Usvajanje hranljive ishrane, bavljenje doslednom fizičkom aktivnošću, prestanak pušenja i upravljanje hroničnim stanjima poput dijabetesa i hipertenzije mogu u velikoj meri umanjiti povezane rizike.“
Nedavna studija koju su objavili istraživači sa Univerziteta Teksas u Arlingtonu prenosi jasnu poruku: srčani udari u stvarnom životu se često značajno razlikuju od dramatičnih prikaza u filmovima. Prema profesoru En Ekard, stručnjaku za medicinske sestre i koautoru studije, „Ljudi često očekuju iznenadni, intenzivan bol u grudima praćen gubitkom svesti. Međutim, stvarnost je složenija – simptomi mogu biti nijansirani, suptilni, pa čak i zbunjujući.“
Kako primećuje, brojni pacijenti ne osećaju „bol“ u tradicionalnom smislu; nego artikulišu osećaj koji karakterišu stanja kao što je nelagodnost u grudima:
Pritiska
Stezanja
Nejasan osećaj koji sugeriše da nešto nije u redu može ukazivati na srčani udar.
Dr Ričard Rajt, kardiolog sa sedištem u Kaliforniji, potvrđuje ove tvrdnje i dalje napominje da se bol ne oseća uvek. Često, pojedinci prijavljuju senzacije slične „da im neko sedi na grudima“ ili opisuju osećaj težine koji utiče na ceo gornji deo tela.
Simptomi se takođe mogu manifestovati u dodatnim delovima tela, uključujući levu ruku ili rame, kao i vrat i donju vilicu.
Throat
Ova nelagodnost u leđima može trajati nekoliko minuta, nestati, a zatim se ponovo pojaviti. Upravo zbog toga ga mnogi pojedinci ne povezuju odmah sa srcem. Pored osećaja pritiska u grudima, srčani udar može manifestovati i niz nespecifičnih simptoma.
Simptomi kao što su otežano disanje, hladan znoj, mučnina ili žgaravica, podrigivanje i loše varenje, kao i opšti osećaj slabosti i nelagodnosti, posebno su rasprostranjeni među starijim osobama, sa značajnim naglaskom na ženama. Zbog činjenice da žene obično dožive srčani udar otprilike deset godina kasnije od svojih muških kolega, manifestacije ovih simptoma imaju tendenciju da budu još suptilnije.
Dr Rajt upozorava: „Često starije žene mogu pretpostaviti da su samo ‘pojele nešto loše’ ili da su se zarazile virusom, što ih dovodi do toga da zanemare vitalne sate. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, imperativ je da ne procenjujete sami da li je u pitanju srčani udar.“
Dr Rajt naglašava: „Nažalost, sami simptomi često nisu dovoljni za preciznu procenu. Za tačnu procenu su neophodni testovi kao što su EKG, laboratorijski rezultati ili dijagnostika imidžinga, koji su svi dostupni isključivo u medicinskoj ustanovi.“
