Iako se karcinom pankreasa najčešće povezuje sa starijom populacijom, lekari u poslednje vreme primećuju da se ova teška bolest sve češće javlja i kod mlađih osoba. Oboljenja pankreasa postaju sve zastupljenija, a rak ovog organa nastaje kada zdrave ćelije pankreasa dožive genetske promene i počnu nekontrolisano da se razmnožavaju. Pankreas ima izuzetno važnu ulogu u ljudskom organizmu jer proizvodi hormone i enzime neophodne za varenje hrane, zbog čega svako njegovo oboljenje ozbiljno ugrožava celokupno zdravlje.
Rak pankreasa spada među najteže oblike malignih bolesti i nalazi se među vodećim uzrocima smrtnosti od raka u svetu. Poseban problem kod ove bolesti jeste to što se simptomi u početnim stadijumima gotovo i ne primećuju. U najvećem broju slučajeva, prvi izraženiji znaci bolesti pojavljuju se tek kada je karcinom već znatno uznapredovao ili kada su prisutne metastaze, što u velikoj meri otežava pravovremeno postavljanje dijagnoze.
O nastanku raka pankreasa, njegovim simptomima i faktorima rizika govorio je doktor Mlađan Protić za RTS Ordinaciju. Prema njegovim rečima, broj obolelih od karcinoma pankreasa u stalnom je porastu kako u Srbiji, tako i u svetu. Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“, u Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 1.400 novih slučajeva ove bolesti, dok oko 1.200 osoba izgubi bitku sa ovim karcinomom. Po učestalosti pojavljivanja, rak pankreasa se nalazi na sedmom mestu kod oba pola, dok se po smrtnosti, nažalost, nalazi na četvrtom mestu.
Doktor Protić je objasnio da se simptomi razlikuju u zavisnosti od toga u kom delu pankreasa se tumor razvija. Kada se karcinom nalazi u srednjem delu ili u telu pankreasa, najčešći simptom je bol koji se javlja u leđima. Taj bol je često uporan i može biti jedan od prvih znakova da postoji ozbiljan zdravstveni problem.
Iako se ova bolest najčešće javlja kod starijih osoba, lekari sve češće beleže obolele i među mlađom populacijom. Tipičan pacijent sa dijagnozom raka pankreasa ima oko 70 godina, dok svega oko 20 odsto obolelih ima manje od 60 godina, što ipak pokazuje da bolest ne bira isključivo starije.
Kada je reč o faktorima rizika, oni su brojni. Među najvažnijima se izdvajaju nasledna sklonost, aktivno i pasivno pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, izloženost radonu, ishrana bogata mastima, gojaznost, prisustvo štetnih materija u hrani poput nitrozamina, kao i hronični pankreatitis, dijabetes i ciroza jetre. Posebno je naglašeno da povećana telesna težina i gojaznost značajno doprinose razvoju ove bolesti.
Prema rečima doktora Protića, dokazano je da prisustvo masnih ćelija u pankreasu povećava verovatnoću pojave promena u epitelnim ćelijama, što može dovesti do stvaranja prekanceroznih lezija i kasnije do razvoja karcinoma.
Doktor je posebno upozorio na određene vrste hrane koje bi trebalo izbegavati. Kao veliki problem ističe se prisustvo nitrita u ishrani, koji se često koriste kao konzervansi. U organizmu se ove supstance pretvaraju u nitrozamine, koji spadaju među najopasnije faktore rizika za razvoj raka pankreasa. Iako mogu izazvati i druge vrste karcinoma, upravo su najčešće povezani sa pojavom raka pankreasa, zbog čega bi trebalo izbegavati konzumaciju konzervisane i industrijski prerađene hrane.
Najveća opasnost ove bolesti ogleda se u činjenici da ne postoje jasni i rani simptomi koji bi upozorili pacijenta na problem. Kada se znaci bolesti pojave, ona je najčešće već u poodmakloj fazi. Pacijenti mogu primetiti žutilo očiju, kože i sluzokože, a tome često prethodi jak i neprijatan svrab. Karakteristično za ovu vrstu žutice jeste i promena boje mokraće, koja postaje tamna, kao i stolice, koja postaje svetla ili gotovo bela.
