Milan Vasić je danas jedan od najomilejnijih srpskih glumaca. Rođen u Kamenici na Kosovu 1979. godine. Odrastao je sa ocem Ljubomirom, majkom Oliveirom i sestrama Tamarom i Milenom za koje je bio veoma vezan as tako je i danas. Kada je počeo sukob u severnoj srpskoj pokrajini, Kamenica je posle 1999. godine pala u ruke Albanaca, a oni su se sa porodicom preselili u selo Veliko Ropotovo, gde su ranije imali kolibu. Tokom sukoba su neko vreme živeli u Vranju. Uprkos tome, rekao je da je imao lijepo, zdravo i sretno djetinjstvo.
Osnovno i srednje obrazovanje završio je u rodnom gradu. Radio je kao nogometni i rukometni trener, a svirao je i pjevao u lokalnom kulturno-umjetničkom društvu. Na taj način je otkriven njegov glumački talenat i pobijedio je na amaterskom takmičenju. S obzirom da su mnogi videli njegov glumački potencijal, savetovali su mu da upiše Akademiju dramskih umetnosti. Pošto je znao da mu roditelji ne mogu priuštiti školarinu, odlučio je da upiše pravni fakultet i nastavi posao svog oca. Ipak, na nagovor učiteljice u osnovnoj školi, prijavio se za prijem i primljen je na Akademiju dramskih umetnosti u Prištini. Godinu i po dana kasnije izbio je rat na Kosovu, a studenti glume su pozvani da nastave studije u Beogradu. Bio je u klasi profesora Svetozara Rapajića.
On i njegove kolege često nastupaju u srpskoj oblasti Kosova. Celo leto sam proveo na Sal planinama na Kosovu i Metohiji. Tri mjeseca sam snimao scenaristički program kroz koji sam želio da svima predstavim ono najljepše o našim planinama. Tokom snimanja emisije proputovao sam celo Kosovo. Ljudi me vole i poštuju. Na Kosovu me smatraju svojim ambasadorom. Često idem u Metohiju da posetim decu koja igraju folklor i da se slikam sa njima.
Obećao sam djeci Velikakoče i Orahovca da ću pokušati da im nađem trenera. Uz pomoć prijatelja, fudbalera Nenada Krstičića, uspeo sam da obezbedim sportsku odeću za 70 dece. Pokrenuo sam humanitarnu akciju za čovjeka iz Saržangotovuše koji nije imao bubreg. Na računu ima 2.000 eura, a potrebno mu je oko 70.000 eura. Dobio sam skoro ceo iznos, čak sam prodao i Bogdanovićev dres. Milan uvijek isdtiče kako mu je Kosovo u srcu i tako će biti dok je živ.
