Danas pričamo o temi kako da zaštite vaš vrt od različiti štetočina koje unose nered u vašu baštu, hajde da vidimo koji su to korisni savjeti iz prirode koji će vam pomoći da nađete adekvatno rešenje za vaš vrt.
Izbjegavajte kupnju pesticida i kemikalija; umjesto toga, uklonite vrtne štetnike prirodnim metodama. S krumpira, rajčice, krastavaca, paprike i raznih drugih biljaka iskorijenit će se štetočine poput krumpirovih lisnih uši, mrava i biljnih plamenjača.
Ovaj pristup će dati obilnu žetvu krumpira, rajčice i dodatnih usjeva. Nadalje, primjenom ove prirodne kontrole štetočina olakšat će se stopa rasta koja je dvostruko brža za vaše biljke, čineći kemikalije i pesticide nepotrebnima.
U nastavku pogledajte naš video prilog koji će vam da to uradite potpuno prirodno:
BONUS ČLANAK:
Jasmina je nakon smrti roditelja nasledila 2 saksije, a njen brat 3 kuće i 2 placa: Ali tek nakon ovih reči shvatila je surovu istinu koja joj je slomila srce
U ovom članku ćemo ispitati zamršen i čest predmet nasledđivanja u porodicama, posebno u našem regionu, gde duge tradicije i perspektive nastavljaju da oblikuju raspodelu imovine.
Nažalost, dok zakonski okviri za nasledđivanje ne razlikuju po polu, preovlađujuće društvene norme i porodična očekivanja često dovode do toga da muškarci stiču većinu imovine, dok su žene ili isključene ili dobijaju nominalne poklone. Ova okolnost naglašava neophodnost priznavanja da pravična pravda u nasledđivanju ostaje neostvarena u različitim kontekstima.
Život jedne žene, Jadranke, potresna je ilustracija ove nepravde. Iako je rođena u istoj porodici i ima pravo na nasledstvo, Jadranka je od majke dobila samo dva lonca, dok je njen brat nasledio skoro svu imovinu, uključujući kuće i parcele. Njeno iskustvo ističe ne samo patnju koju nanosi takva nejednakost, već i način na koji na porodične odnose negativno utiču pitanja novca i imovine.
Osećaj izdaje i nepravde ne proizilazi samo iz njenog brata, već i od njenih roditelja, koji su izričito preneli da je, po njihovom mišljenju, pravo nasledstvo određeno njenom bratu zbog njenog „braka i muža“. Ova perspektiva je duboko ukorenjena u određenim segmentima društva i naglašava kontinuiranu percepciju žena kao sekundarne klase u pogledu imovinskih prava.
Tokom razgovora sa bratom, Jadranka je nastojala da dočara svoju potrebu za ličnom autonomijom, jer živi samostalno i traži osećaj sigurnosti.
Nažalost, odgovor koji je dobila bio je oštar i konačan: „Ako to uradiš, znaš da više nemaš brata“. Ova izjava obuhvata pritisak koji žene često doživljavaju u sličnim okolnostima, gde preti pretnja raskidom porodičnih veza ako odluče da ostvare svoja prava. Nasuprot tome, brat je stekao brojnu imovinu — vile, kuće, zemljište i imanje — dok su Jadranki ostali samo simbolični predmeti koji za nju nemaju mali značaj.
Diskurs na društvenim mrežama dodatno je podvukao osetljivost ovog pitanja i značajnu podršku koja ostaje muškoj nadmoći u pitanjima nasledđa. Uprkos jasnoći savremenog zakonodavstva, koje ne pravi razliku između polova, značajan broj korisnika nastavlja da brani tradicionalne norme, tvrdeći da „žena već poseduje imovinu svog muža“ ili da „nasledđe služi samo kao formalnost“. Pored toga, neki pojedinci su kritikovali roditelje zbog toga što su kod svog sina gajili uverenje da je on jedini značajni naslednik, kao i što nisu na vreme organizovali zakonsku raspodelu svoje imovine, što je izazvalo potencijalne sukobe među njihovom decom.
Štaviše, primećuje se da se mnogi roditelji uzdržavaju od upravljanja nasledđem tokom svog života kako bi izbegli stvaranje neslaganja među svojom decom; međutim, sukobi oko nasledđa često nastaju posthumno. U određenim ruralnim regionima i dalje postoji verovanje da ćerke nemaju pravo na imovinu, jer se od njih očekuje da se „namire“ kroz brak i da se oslanjaju na poklone dobijene od porodica svojih muževa. Ova praksa jasno ilustruje u kojoj meri društvena struktura ostaje pod uticajem patrijarhalnih ideologija, koje potkopavaju prava žena na imovinu i bezbednost.
Značajna komponenta ove teme je pitanje pravnog neznanja ili nedovoljne informisanosti. Pored toga, postoji oprez u vezi sa ženama koje gube svoje nasledstvo, jer mogu izgubiti pravo na socijalnu pomoć; zakon takvo odricanje tumači kao pokazatelj da nisu u opasnosti ako su odbile nasledstvo. Ova pravna nevolja pogoršava okolnosti sa kojima se žene suočavaju, jer se njihove odluke često donose pod porodičnim i društvenim pritiskom, sa posledicama koje se protežu na duži rok.
Stručnu analizu ove pojave i razjašnjenje razloga za nastavak postojanja ovakvih slučajeva dao je advokat Miloš Radulac. On je istakao da je ova situacija ostatak drevnih vremena, tokom kojih se verovalo da su muškarci odgovorni za održavanje loze, dok je žene trebalo izdržavati kroz brak.
Čak i u savremenim manjim zajednicama, ovo shvatanje traje, jer porodični i društveni pritisci nastavljaju da primoravaju ćerke da se odreknu nasledstva u korist svoje braće. Ipak, zbog sve većeg priznanja rodne ravnopravnosti i emancipacije žena, takvi slučajevi su sve ređi u većim urbanim sredinama i mogu se smatrati skoro eliminisanim.
Zakon o nasledđivanju eksplicitno navodi da naslednici mogu postići konsenzus u vezi sa raspodelom imovine, a takođe dozvoljava mogućnost da se jedno lice odrekne nasledstva u korist drugog. Međutim, takva izjava je neopoziva, što ukazuje da naslednik ne može naknadno da promeni svoju odluku. Ovaj pravni okvir je dizajniran da zaštiti prava svih naslednika, bez obzira na pol; ipak, u praksi društveni pritisci često dovode do nepravde.
Ukratko, Jadrankin narativ i različita zapažanja ilustruju da je pitanje nasledđa i dalje zamršeno, sa društvenim normama i porodičnim tradicijama koje značajno utiču na raspodelu imovine uz pravne strukture.
Transformacija svesti i oslobađanje nasledđa od patrijarhalnih normi su suštinski; bez ovih promena, brojne žene će istrajati u lišavanju svojih prava i doživljavaće sebe kao manje vredne članove u svojim porodicama. Otvorene rasprave o ovim pitanjima su ključne, kao i promocija jednakosti, kako bi se osiguralo da se pravda konačno ostvari u svakom domaćinstvu.
