Šta predstavlja zdravu ishranu za starije osobe? Režim ishrane starijih odraslih treba da uključuje namirnice iz određenih grupa hrane.
Imperativ je da svaki pojedinac ostane na oprezu u pogledu izbora ishrane.
Novinski portal nevsi.gotujmi odredio je koje namirnice bi starije osobe trebalo često da jedu. Kako pojedinci stare, postaje sve važnije dati prioritet kvalitetu hrane koju konzumiraju.
Kako neko stari, telo postepeno smanjuje snagu i sposobnost regeneracije; stoga je od suštinske važnosti da se podstakne, između ostalih faktora, pravilnom ishranom.
Posebnu kategoriju proizvoda treba uključiti u nedeljnu ishranu starijih osoba, uprkos činjenici da to nije široko priznato. Preporučljivo je ispitati potrebe za ishranom za starije osobe.
Koje komponente treba uključiti u ishranu starije osobe? Mlečni proizvodi su među namirnicama koje bi starije osobe trebalo da konzumiraju što je češće moguće.
Primarni fokus je na fermentisanim proizvodima, uključujući jogurte, sireve i kefire. Pored toga, svež sir, bilo da je mekan ili grudvast, smatra se odgovarajućim.
Preporučljivo je starijim osobama da konzumiraju najviše tri čaše ovih napitaka dnevno.
Gore pomenute opcije mogu uključivati jogurt (bilo prirodni ili sa ukusom voća, idealno domaći i bez dodatnih šećera), kefir, kao i mlaćenicu i kiselo mleko.
Fermentisani mlečni proizvodi su bogati korisnim bakterijama koje poboljšavaju crevnu mikrofloru. Štaviše, dosledan unos ovih proizvoda smanjuje verovatnoću bolesti cirkulatornog sistema.
Dodatno reguliše nivo holesterola i krvni pritisak. Smernice za ishranu za starije osobe.
Čak 10% starijih osoba može konzumirati manje hrane nego što im nalažu stvarne potrebe. Ipak, smanjeni apetit koji je rezultat uzimanja lekova ili prirodnih efekata starenja može pogoršati telesnu slabost.
Starije osobe često pokazuju nedostatak vitamina D, vitamina B, proteina i esencijalnih minerala kao što su kalijum, kalcijum i magnezijum.
Pored mlečnih proizvoda, režim ishrane za starije treba da obuhvati i namirnice kao što su:
– voće i povrće, ukupno najmanje pet porcija dnevno (pri čemu je tri četvrtine povrće i jedna četvrtina voća), idealno konzumirano u sirovom stanju ili kao sokovi,
– hleb od celog zrna,
– proizvodi od ovsa,
– urbana sredina,
– orasi i semenke,
– biljna ulja,
– nemasna živina i morski plodovi – idealno dva puta nedeljno.
Obroci treba da imaju ograničenja na so, šećer i zasićene masti. Ove supstance su pretežno prisutne u crvenom mesu, posebno u govedini i svinjetini.
Od suštinskog je značaja za starije osobe da redovno jedu obroke, idealno pet puta dnevno, obezbeđujući da bar jedan od ovih obroka bude topao. Ova praksa značajno doprinosi njihovom ukupnom zdravlju.
