„Veliki petak – zaštitnica žena i bolesnih: značaj, tradicija i poruka praznika“ Dan kada se mir i molitva vraćaju u domove. 27. oktobra, Srpska pravoslavna crkva, zajedno sa svojim vernicima, obeležava praznik posvećen Svetoj Petki (Paraskevi), svetici koja je veoma poštovana među pravoslavnim vernicima. Vekovima je njeno ime predstavljalo saosećanje, isceljenje i žensku snagu. U narodnoj tradiciji, Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih, siromašnih i svih onih koji podnose patnju.
🌸 Ko je Sveta Petka? Rođena u 10. veku u Epivatu, blizu Carigrada, Sveta Petka je poticala iz pobožne i bogate porodice.
Od malih nogu je pokazivala izuzetnu odanost Bogu i duboko saosećanje prema siromašnima. Nakon smrti roditelja, podelila je svoje nasledstvo onima kojima je pomoć potrebna i povukla se u duhovni život.
NJeno putovanje ju je dovelo do Jerusalima, a potom u Jordansku pustinju, gde je posvetila preko četrdeset godina molitvi i postu. Kako se njen život bližio kraju, vratila se u svoju domovinu, gde je konačno napustila ovaj život u miru i spokoju.
Kroz vekove, njene mošti su putovale kroz brojne zemlje – od Epivata i Carigrada do Trnova, Vlaške i Beograda – da bi na kraju stigle u rumunski grad Jaši, gde se i danas nalaze i privlače hiljade vernika na obožavanje svake godine.
✨ Moć čuda i verovanja U skladu sa hrišćanskim i narodnim tradicijama, Velika Petka se povezuje sa darovima isceljenja i proroštva. Brojni pojedinci svedoče o pomoći koju su doživeli kroz prizivanje njenog imena u molitvi.
Smatra se da pruža utehu bolesnima, mir onima u nevolji i zaštitu svima koji se iskreno bave molitvom.
U određenim tradicijama, vernici izveštavaju da su je sreli u snovima, prikazanu kao spokojnu ženu u crnom koja nudi i utehu i oprez. Shodno tome, smatra se da će svako ko je prizove u molitvi imati njeno prisustvo zauvek sa sobom.
🌿 Narodni običaji i tradicije Proslavljanje Velikog petka obeležava se posebnim poštovanjem u zajednici. Prema tradiciji, žene se na ovaj dan uzdržavaju od obavljanja kućnih poslova kao što su pranje, šivenje, mesenje ili kuvanje, jer se veruje da bi to moglo izazvati „gnev sveca“.
Umesto toga, dan je rezervisan za molitvu, promociju mira i okupljanje porodice.
U određenim krajevima Srbije, bolesni ljudi se čiste vodom sa izvora Svete Petke, verujući u njena lekovita svojstva. U međuvremenu, mlade žene čuvaju ostatke slavskog kolača, uverene da će im to omogućiti da u snu vide svog budućeg partnera.
U kraju oko Zaječara, deo slavenskog kolača se prinosi stoci, sa namerom da se podstakne blagostanje i prosperitet domaćinstva. ⛪ Ovu praksu prate post i molitva.
Prema crkvenom kalendaru, Veliki petak 2025. godine pada u ponedeljak, pa je stoga obeležen postom. Ipak, u određenim oblastima, vernici poste šest dana pre praznika, što služi kao izraz zahvalnosti i kao način pripreme za tu priliku.
Sveštenstvo ističe da prava suština praznika ne leži u krutosti, već u molitvi, oproštaju i delima dobrote. „Veliki petak se obeležava i srcem i dušom“, navode sveštenici.
Najcenjenija tradicija je odlazak u crkvu, molitva za zdravlje i spokoj i činjenje barem jednog dobrog dela.
Tema praznika: LJubaznost, mir i zahvalnost. Obeležavanje Velikog petka služi kao podsetnik da istinska snaga ne leži u materijalnom bogatstvu, već u veri i saosećajnom srcu. NJena životna priča nas podstiče da pomažemo drugima, opraštamo i održavamo stav zahvalnosti.
Na način sličan svecu koji se odrekao svega u potrazi za duhovnim spokojem, i mi možemo otkriti mir prihvatajući dobrotu i iskrenost. Neka nam Veliki petak posluži kao dirljiv podsetnik da putovanje ka miru počinje u nama – manifestuje se u svakoj tihoj molitvi i u svakom činu ljubavi i saosećanja.
