Podešavanje satova 2025. godine: Šta nas čeka i razlozi zašto ova praksa ostaje na snazi. U noći prelaska sa subote na nedelju, 26. oktobra 2025. godine, satovi će ponovo biti pomereni za jedan sat unazad, što će označiti naš prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena.
U 3:00 ujutru, vreme će se vratiti na 2:00 ujutru, dajući nam dodatni sat odmora. Iako ova promena pruža udobnost mnogima, jer ublažava potrebu za putovanjem na posao u potpunom mraku, sve veći broj pojedinaca i stručnjaka postavlja pitanja o značaju ove prakse.
Važno je napomenuti da je ova godina najranija promena sata u poslednjih jedanaest godina, jer 26. oktobar nije bio datum za prelazak na standardno vreme od 2014. godine.
Koji je razlog za podešavanje naših satova? Praksa podešavanja sata prvi put je primenjena kao mera za uštedu energije tokom Prvog svetskog rata. Nemačka i Austro-Ugarska, koja je u to vreme obuhvatala i Hrvatsku, bile su prve koje su usvojile ovu metodu. Cilj je bio jednostavan: optimizovati korišćenje dnevne svetlosti i smanjiti potrošnju električne energije.
Nakon brojnih prekida i sporadičnih otkazivanja, praksa je ponovo uspostavljena 1980-ih, a od 1996. godine je u Evropskoj uniji formalizovano da se satovi pomeraju poslednje nedelje u martu, a vraćaju poslednje nedelje u oktobru.
Pored svoje prvobitne namere vezane za energetska razmatranja, praksa podešavanja sata je osmišljena da olakša sinhronizaciju transporta, trgovine i komunikacije među državama članicama Evropske unije. Ipak, postoji sve veći skepticizam u pogledu kontinuirane validnosti ovih opravdanja.
Šta motiviše pojedince da se zalažu za ukidanje pomeranja sata? Evropska komisija je 2018. godine sprovela sveobuhvatno istraživanje javnog mnjenja, u kojem je učestvovalo preko 4,6 miliona građana. Značajnih 84 odsto ispitanih izrazilo je podršku ukidanju sezonskog pomeranja sata. Ispitanici su naveli niz razloga za svoj stav, uključujući:
Zdravstvene posledice, posebno za decu i starije osobe, su štetne, praćene poremećajima u obrascima spavanja i bioritmovima. Nedostaju očigledne prednosti povezane sa promenom vremena, kao i povećanje saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju u danima nakon promene vremena. U svetlu ovih i povezanih zabrinutosti, Evropski parlament je 2019. godine glasanjem ukinuo promenu vremena, predlažući da se konačno prilagođavanje obavi 2021. godine. Ipak, sprovođenje ove rezolucije je obustavljeno zbog nemogućnosti država članica da postignu konsenzus, jer je bilo neophodno utvrditi da li će se trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.
Koje godišnje doba treba da prevlada – leto ili zima? Ovo istraživanje je složeno, jer uključuje varijacije u geografiji, klimi i društvenim običajima među različitim narodima. Zemlje poput Francuske i Španije podržavaju trajni prelazak na letnje računanje vremena, tvrdeći da povećano večernje dnevno svetlo pozitivno utiče na produktivnost i poboljšava kvalitet života.
Zemlje poput Finske i Holandije favorizuju zimsko računanje vremena, jer se smatra prirodnijim i više u skladu sa ljudskim biološkim ritmom.
Kao i u prethodnim deklaracijama, Hrvatska izgleda favorizuje konstantnu letnju klimu; međutim, konačna odluka još uvek nije doneta.
Koje mere preduzimaju druge nacije širom sveta? Dok je EU i dalje neodlučna, brojne zemlje su već ukinule pomeranje sata.
Rusija je 2014. godine trajno prešla na standardno vreme, dok se Turska 2016. godine odlučila da zadrži letnje računanje vremena. Zemlje poput Kine, Indije i Japana odavno su prekinule ovu praksu. U Sjedinjenim Državama, određene države, uključujući Arizonu i Havaje, ne primenjuju podešavanje sata. Slično tome, nekoliko zemalja u Latinskoj Americi, uključujući Meksiko, Brazil, Argentinu i Urugvaj, napustile su sezonske promene vremena u poslednjim decenijama. Štaviše, unutar Evrope postoje značajni izuzeci: Island i Belorusija ne primenjuju sezonsko podešavanje vremena, a Australija primenjuje različite vremenske režime u svojim saveznim državama.
Kada možemo očekivati završetak pomeranja sata? Uprkos rezoluciji Evropske unije iz 2019. godine kojom je postavljen temelj za prestanak promene sata, do sada nisu preduzete nikakve definitivne akcije. Čitav proces ostaje u zastoju u odsustvu jedinstvenog stava među državama članicama. Trenutno je jedina sigurnost da ćemo ove godine ponovo pomeriti sat unazad u oktobru, što je najraniji slučaj ovog podešavanja u poslednjoj deceniji.
Moguće je da se diskusije u okviru Evropskog saveta nastave; međutim, trenutno tačan rok za donošenje konačne odluke ostaje neodređen.
Zaključak: Da li postoji budućnost za praksu pomeranja sata? Nekada sprovedena sa jasnom namerom, čin podešavanja sata sada se smatra sve zastarelijim. Značajan broj građana smatra ga i nepotrebnim i štetnim, dok stručnjaci upozoravaju na potencijalne zdravstvene i ekonomske posledice. Ipak, ukoliko se ne postigne kolektivno rešenje na nivou EU, praksa pomeranja sata će se nastaviti – barem u doglednoj budućnosti.
