Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u našoj zemlji, a poznato je da navike u ishrani značajno utiču na zdravlje srčanog mišića, kao i da imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja krvnih sudova i regulaciji krvnog pritiska u normalnim granicama.
Adekvatna ishrana je neophodna za promovisanje dugovečnosti; međutim, postoje brojne zablude u vezi sa namirnicama koje treba isključiti iz ishrane. Suština zdrave ishrane nije u zabrani „nepoželjnih“ namirnica, već u održavanju umerenosti u njihovoj konzumaciji. Iznad svega, ključno je dati prioritet poreklu i sastavu hrane koju unosimo.
**Crveno meso ne predstavlja značajne zdravstvene rizike.**
Preovlađujuća zabluda je da meso, posebno crveno meso, predstavlja rizik za kardiovaskularno zdravlje, što dovodi do toga da sve veći broj pojedinaca pogrešno eliminiše iz svoje ishrane.
„Prema rečima dr Snežane Bašić, kardiologa i specijaliste interne medicine, meso i mesne prerađevine ne predstavljaju opasnost po zdravlje srca. Potencijalna šteta nastaje unošenjem aditiva u mesne prerađevine i preradom mesa na povišenim temperaturama. Pored toga, ključan je izvor mesa koje konzumiramo, kao ni druge namirnice koje dr Bašić, uključujući i poreklo svih vrsta povrća. nije inherentno štetno za zdravlje srca, pod uslovom da svu hranu konzumiramo umereno i obezbedimo da potiče iz kvalitetnih izvora, jer to pozitivno doprinosi telu.
”
Naše telo dobija esencijalne hranljive materije iz hrane, posebno proteine i masti koje se nalaze u mesu. Nije sama hrana ta koja utiče na telo, već štetni sastojci koje može da sadrži. Iako se ne protivim konzumaciji mesa, posebno crvenog mesa, zalažem se za uključivanje starijeg mesa poput svinjetine i goveđeg mesa koje ne sadrži hormone koji su važni za ljudsko zdravlje. Takvo meso je od vitalnog značaja za ljudsko zdravlje pojedinaca“, navodi dr Bašić.
**Genetski modifikovana živina.**
Nasuprot tome, doktorka napominje da se protivi uključivanju piletine u ishranu, navodeći brige vezane za zdravlje srca i imunološku funkciju.
Genetski modifikovana piletina predstavlja rizik za kardiovaskularno zdravlje. „Trenutno je piletina klasifikovana kao genetski modifikovani organizam, što je rezultat procesa koji zaobilaze prirodnu selekciju. Ove kokoške su prvenstveno izmenjene da bi razvile prevelike grudi, koje su neproporcionalne u poređenju sa njihovim drugim delovima. Istorijski gledano, batak i butine su činili najveće delove piletine, dok se sada transformacija u belu promenila u suštinski izmenjen prehrambeni proizvod koji, nažalost, uglavnom konzumiraju deca, što dovodi do ranijeg početka puberteta“, navodi dr Bašić u intervjuu za portal Mondo. On dalje naglašava da je naša primarna briga genetski modifikovana hrana, koju smo pokušali da zabranimo; međutim, značajna količina GMO proizvoda ostaje dostupna na tržištu, uključujući formulu za bebe, čokoladu i GMO soju, koja preovlađuje u brojnim prehrambenim proizvodima.
Ona objašnjava da se promene u krvnim sudovima i upalni odgovori direktno pripisuju hormonskim neravnotežama i fluktuacijama koje nastaju konzumiranjem genetski modifikovane hrane.
„Preobilje bilo kog hormona deluje kao toksin, pa stoga konzumiranje hormona hranom može da dovede do oštećenja krvnih sudova“, naveo je lekar, koji je istakao značaj faktora životne sredine, poput zagađenja vazduha, koji utiču na kvalitet hrane koju konzumiramo.
**Gazirana voda se ne smatra blagotvornom za zdravlje.**
Govoreći o pićima koja predstavljaju rizik po zdravlje kardiovaskularnog sistema, Bašić ističe da su sva gazirana pića štetna za srce, kao i značajne količine alkohola. „Umerena konzumacija alkohola, koja se definiše kao jedna do dve čaše alkoholnog pića, može blagotvorno delovati na organizam i podsticati cirkulaciju. Međutim, prekomerno uzimanje alkohola toksično utiče na srčani mišić“, navodi lekar.
Njena preporuka je da se koristi prirodni koenzim K10, koji je prepoznat kao najkorisniji za zdravlje kardiovaskularnog sistema zbog svoje uloge u snabdevanju kiseonikom mitohondrija – organela unutar mišićnih ćelija – čime se olakšava ishrana srčanog mišića. Medicinski stručnjaci tvrde da gazirana voda, koju naše stanovništvo u velikim količinama konzumira, predstavlja znatne rizike jer doprinosi zakiseljavanju organizma. „Ugljen-dioksid prisutan u gaziranoj vodi je izuzetno štetan.
Prema rečima dr Bašića, sve vrste gazirane vode doprinose povećanju kiselosti organizma, što utiče na krvne sudove, srce, ali i na ceo organizam. Razvoj karcinoma je direktno povezan sa povećanom kiselošću i smanjenim nivoom kiseonika. Svako povećanje kiselosti dovodi do smanjenja koncentracije kiseonika u krvi, uz istovremeno povećanje nivoa ugljen-dioksida.
