Danas u ovom kratkom videu govorimo o veoma važnoj temi za nas koji uživamo u uzgoju paradajza.Kako ovo nisam prije znao/la! Paradajz i krastavce berem u kantama. Najbolji prihranjivač za paradajz, papriku, krastavce.
U nastavku pogledajte kratki video prilog u kome ćemo vam objasniti kako doviti obilnu berbu paradajza:
BONUS ČLANAK:
ZAŠT0 NEKI BRAK0VI D0V0DE ŽENU D0 0VE FAZE?! Tri “S” koja uništavaju ženu u braku
Brak se često prikazuje kao izvor radosti, naklonosti i podrške; međutim, može se, u stvari, pretvoriti u izvor stresa i nevolje, posebno za žene. Brojne žene, posebno one koje su ukorenjene u nezadovoljavajućim brakovima, izražavaju kako su njihova iskustva u braku negativno promenila njihove živote. Dok rasprave o nesrećnim brakovima često izazivaju određene dramatične i pesimistične primedbe, suština pitanja nije u samoj instituciji braka, već u ponašanju i karakteristikama koje žene usvajaju u njemu.
Iako možda nije uvek jednostavno utvrditi kada je brak postao štetan, postoje specifični fenomeni koji žene čine preterano ranjivim. Tri takva faktora, koja se nazivaju “tri S” elementa, mogu značajno oštetiti ženu u kontekstu braka: međuzavisnost, vezanost i nisko samopoštovanje.
**Međuzavisnost: značajna prepreka bračnoj sreći.**
Primarni faktor koji doprinosi nezadovoljstvu žena u braku je međuzavisnost. Ovaj koncept se odnosi na scenario u kojem partneri, posebno žene, razvijaju prekomerno emocionalno, finansijsko i mentalno oslanjanje jedni na druge. Takva međuzavisnost može se pokazati štetnom kada jedna osoba postane potpuno emocionalno oslonjena na drugu. Nažalost, mnoge žene, posebno one u braku sa partnerima koji se bore sa alkoholizmom, problemima kockanja, ili one koje su stalno domaćice, nalaze se u zamci ovog ciklusa.
Žene koje zauzimaju takve uloge često doživljavaju iscrpljivanje svoje unutrašnje snage i vitalnosti, koje bi inače mogle da usmere ka ličnom ispunjenju; umesto toga, ovu energiju “apsorbuje” njihov partner. Ove osobe preuzimaju ulogu „spasitelja“, dajući prioritet potrebama svog partnera i porodice iznad svojih, što dovodi do uporne iscrpljenosti i duhovnog umora. Pored emocionalnog iscrpljivanja, one često postaju fizički odvojene od sopstvenih potreba, interesovanja i želja.
Ovo pitanje je posebno evidentno u kulturama koje idealizuju žrtvu i dužnost, gde se žene često doživljavaju kao osobe koje moraju dati prednost porodici nad ličnim težnjama. Kroz ovaj proces, žena postepeno gubi iz vida svoj identitet i svoje želje za životom. Shodno tome, mnoge od ovih žena postaju „nevidljive“, jer su njihove ličnosti, ambicije i želje ugušene.
**Spajanje: kada “mi” imamo prednost nad “ja”.**
Još jedan faktor koji doprinosi nezadovoljstvu žena u braku je fenomen spajanja. Spajanje obično nastaje kada žena postane preterano zavisna od članova porodice koji zavise od nje, uključujući malu decu ili bolesne rođake. U početku, ova odgovornost može izgledati i suštinska i hvale vredna, jer mnoge žene brinu o porodici i voljenim osobama. Problem se, međutim, pojavljuje kada ova uloga postane preterano ukorenjena, što dovodi do toga da žena postane potpuno posvećena životima drugih, zanemarujući svoje potrebe.
Fuzija identiteta koja se dešava kada se žena sve više usklađuje sa ulogama koje preuzima – kao što su majka, sestra i domaćica – može dostići preveliki nivo. U okolnostima u kojima je žena opterećena brojnim obavezama, kolektivni identitet „mi“ često zamenjuje individualni naglasak na „ja“. Umesto da se fokusira na sopstveni rast, interese i potrebe, ona se nalazi u poziciji večne nesebičnosti, davanja bez primanja. Nažalost, ovo spajanje može trajati godinama, pa čak i decenijama, posebno ako porodica i dalje očekuje da ona bude čvrst temelj na kome se sve oslanja.
Ovaj fenomen se često manifestuje u porodicama koje ne priznaju značaj emocionalne ravnoteže. Uprkos tome što je opterećena značajnim odgovornostima, žena se retko smatra individuom sa sopstvenim potrebama. Problem se pojavljuje kada porodica zanemari da se raspita o pravim željama i zahtevima žene za njenom srećom i ispunjenjem. Shodno tome, “izgubljena” žena postaje odvojena od svog osećaja sebe, jer stalno daje prioritet potrebama drugih iznad svojih.
**Nisko samopoštovanje kao izvor ranjivosti.**
Nisko samopoštovanje služi kao značajna ranjivost na emocionalnu manipulaciju u kontekstu braka. Treći kritični faktor koji može negativno uticati na ženu u takvoj vezi je njeno smanjeno samopoštovanje. Žene koje se bore sa niskim samopouzdanjem često se osećaju prinuđenim da pokažu svoju vrednost, ispune svaku želju svog partnera ili se posvete njegovim potrebama kako bi stekle ljubav i prihvatanje. Radeći to, ove žene se često „šunjaju“ oko svog partnera, nastojeći da ispune njegove zahteve za pažnjom i naklonošću, zanemarujući svoje emocionalne potrebe.
Kada muž ili partner zanemari da pruži adekvatnu pažnju ili podršku u pogledu izgleda i emocionalnih zahteva svoje žene, ona postaje podložna manipulaciji. Nedostatak samopoštovanja može navesti ženu da traži „potvrđivanje“ svoje vrednosti u neprikladnim kontekstima, uključujući i zahtevne veze. Nasuprot tome, malo je verovatno da će se žene koje poseduju visoko samopoštovanje postaviti kao „sluge“ i da će uspostaviti granice kada je to potrebno. Oni sa niskim samopoštovanjem često se nađu u zamci štetnih veza, u kojima se osećaju „iskorišćeno“ i doživljavaju svoje glasove kao beznačajne.
Nisko samopoštovanje može dovesti do toga da žene tolerišu nezadovoljavajući brak, vođene strahom da neće otkriti prikladnijeg partnera ili uverenjem da su nedostojne ljubavi i poštovanja. Oni koji nemaju poverenja u sebe često ostaju u vezi, preterano naprežući svoje napore, sve dok na kraju ne nestanu tokom te veze.
Na kraju krajeva, problem nije u samoj instituciji braka, već pre u nezdravim i nekompatibilnim ulogama koje se pojavljuju u takvim partnerstvima. Kroz dinamiku međuzavisnosti, sprege i smanjenog samopoštovanja, žene mogu pronaći sebe kako gube svoj identitet i zanemaruju svoje prave prioritete. Iako brak ima potencijal da pruži podršku i naklonost, u štetnim zajednicama žena može postati „nevidljiva“, dajući prioritet željama i potrebama drugih na račun svojih.
Uspešan brak koji karakteriše jednakost i međusobna podrška između partnera može biti zaista izvanredan. Ipak, kada žena zanemari svoje emocionalne i fizičke potrebe, institucija braka se može pretvoriti u težak teret. Za žene u braku je od suštinskog značaja da održe svoju autonomiju, uspostave jasne granice i daju prioritet svom samopoštovanju. Temelj samospoznaje služi kao kamen temeljac za radosno i smisleno postojanje, kako u kontekstu braka, tako i izvan njega.
