Kažu da ljubav ne bira i da u njenom slučaju nisu važne ni godine ni nacionalnost a ni bilo šta drugo, ona se jednostavno desi. Ljubav je dovela Albanku Dritu Lepović u naše krajeve 2008. godine kada se udala za Srbina i nastanila se u selu Kaludra. Na žalost, njen muž se teško razbolio i uprkos svim njegovim naporima, podlegao je bolesti. Drita je ostala da svog malog sina Aleksandra odgaja kao samohrana majka.Nakon gubitka voljenog partnera i nepokolebljive podrške, započeo je njen put ka obezbjeđivanju osnovnih pogodnosti za svakodnevno izdržavanje. Trenutno živi sa svojim djetetom i uprkos svim naporima da osigura svjetliju budućnost svom sinu, i dalje se bori da sastavi kraj s krajem.
Uz pomoć lokalne samouprave i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, preselila se u rezidenciju u Zubinom Potoku koja je pripadala njenom preminulom supružniku. Međutim, zbog nedostatka odgovarajuće dokumentacije, izdržavala se oskudnom sumom socijalne pomoći. Drita je pre nekoliko godina u intervjuu za “Telegraf” napomenula da postoje naznake da će za dve godine moći da dobije srpsko državljanstvo. Njen pokojni muž nije bio zaposlen i stoga je nije mogao prijaviti, ali je, srećom, njihovo dijete posjedovalo sva potrebna dokumenta.
Međutim, odlučila je da se ne vraća u domovinu i odlučila je da svog sina Aleksandra odgaja i obrazuje na našim prostorima, usađujući mu vrednosti pravoslavnog hrišćanstva krsteći ga. Aleksandar joj daje snagu da se suoči i savlada sve prepreke koje joj se nađu na putu. Uprkos nepovoljnoj životnoj situaciji, ona ima pozitivan stav i uzdržava se od prigovaranja. Ona se suočava s izazovom prikupljanja sredstava za završetak još nekoliko soba u svom domu, kao i rješavanja stalnog problema s vlagom. Žena ima petogodišnjeg sina Aleksandra, koji bi trebalo da ide u vrtić. Međutim, zbog svojih ograničenih prihoda, nije u mogućnosti da obezbijedi njegovo obrazovanje. „Telegraf“ je intervjuisao protojereja Milana Kavkića, koji je izjavio da njihov tim vredno radi da joj pomognu na bilo koji način.
Prema Dritinim riječima, njen trenutni status zaposlenja ne postoji zbog nedostatka brige o djeci. Za podizanje djeteta potrebna su značajna finansijska sredstva, što je dobro poznato svima koji su imali dijete. Drita je u intervjuu za “Telegraf” prenela svoje lično iskustvo brige o svom detetu. Uprkos tome što ima porodicu, od kojih svi imaju svoje porodice, ona nije u stanju da radi jer mora posvetiti svoje vrijeme brizi i brizi o svom djetetu. Zubin Potok je bio mesto gde je prihvatanje bilo uobičajeno, a meštani su svakoga dočekali raširenih ruku. Uvijek su bili spremni pružiti ruku i pružiti pomoć kad god je to bilo moguće. Dritu i Aleksandra dijele jaka veza, jer je on stub podrške svojoj majci i daje joj snagu da istraje. Njena jedina težnja je da svom potomstvu ponudi optimalne uslove za život u domovini njegovog oca.
